уторак, 28. јун 2011.

Да ли пењање има веза са голфом?

Дама у голферским рукавицама

Наравно да има. Поред голферских рукавица које се обилато користе у ледном пењању, њих спаја и голферски лакат.   


У преводу на српски значило би упала горњих унутрашњих припоја мишића подлакта. Тениски лакат је иста врста повреде само на припојима друге (спољашње) стране лакта.

Кампус, нарочито лоше направљен, представља један од најризичнијих тренига за развој ове врсте повреде. Тражећи по интернету искуства других на ову тему пронашао сам овај сајт, који препоручујем свима са истим проблемом. На сајту је све доста добро објашњено тако да ћу само напоменути моју корекцију вежбе.

Како ми се није дало да сечем метлу, као ни да идем до локалне спортске радње, модификовао сам предложене ексцентричне вежбе и уместо дршке са теретом узео грип мастер (срење тврдоће - црвени).
Грип мастер

3 x 50 - 100 понављања дневно за сада даје одличне резултате, а како ће до краја бити ведеће се.

Што се кампуса тиче, обзиром да је код мене повреда настала на истом, саветујем да се не тренира на лоше направљеним какав је случај у нашим болдеранама. Кампус мора да буде довољно превисан како се лакат неби до краја савијао при далеком дохвату другом руком и без могућности за ударање коленима при вишим хватовима. Такође, уколико су летвице премала постоји велика опасност од повреде меких ткива (лигамената и тетива) малих зглобова прстију шаке. 

Добар кампус: довољно нагнут са великим хватовима у проветреној и сувој простроији 



петак, 24. јун 2011.

Каниш ли победити, не смеш изгибити!

Било је прво што ми је пало на памет када сам чуо коментар нека четири комедијаша из једне младе земље. Коментар притом врло ружан био је на рачун несрећне жене која је покушала да одржи концерт пре неки дан у граду, али и на рачун мог народа о коме ови људи рекао бих не знају баш много.
Али добро, телевизија  и глупост иду под руку. Него треба нешто тренирати на ових 32 у хладу и са повређеном руком. Срећом измислише и то чудо са два точка и педалама тако да се поред тренинга може и саморасхладити. На узбрдицама хлађење ради нешто слабије али нико није савршен. :)
Тура за данас била је сад већ лични класик и топло препоручујем (упозорење, хлађење слабије ради али предвечерје може да припомогне). Тура иде овако: Видиковац - Раковица - Лисичији поток -Техногас - окретница троле на Бањици - мале улице до села Војводе Степе Степановића - петља Авалског и кружног пута око БГ - врх Авале - Авалски пут - Бањица - кружни код КБЦ Драгиша Мишовић  - Топчидерска звезда - В3 (за цивиле Царева ћурпија) - Кнеза Вишеслава - друга десно - калдрмом на врх па десно - Краљице Катарине до оног семафора пре базена - испод и иза базена - мањим улицама назад. Сумо сумаре око 50 км и за мене нешто јаче од 2 сата вожње.
Све у свему била би ова класична тура да ми се кловнови са почетка приче нису стално мотали по глави. Као и питања да ли их неко инструара или они то сами раде. Знају ли они уопште где је Србија? Знају ли они да је њихова брадска војска од које су касније учили занат долазила код нас после II Светског рата  да учи о војној доктрини и дисциплини. Знају ли они која је Вовода Степа Степановића, где је рођен и какав је његов утицај на нашу, а самим тим и њихову војску са којом се замерају свима у свету. Да ли их је ико учио да се људима не треба замерати?  И тако, док су летеле разне мисли кређе и спуст ка Авалској петљи, серпентине се ређају, брзина расте али се појављује и један од најлепших слика града. Планина и торањ на њој.

Авала
Први пут сам рекао, е вала нека су га направили да се види како стоји у нас сваки "торањ" и осећај је био бољи, много бољи. Скоро да сам се поносио на његову усправност. Потом је ишло ново пењање, врх, а онда и спуст. Силаз са Авале, био је као и много пута пре, познат и леп. Само овог пута, стао сам да се поздравим са баком која продаје цвеће . Колико знам за ово брдо, његов спуст и одвајање за Бели поток, толико знам и за ову старицу која увек седи на истом месту и продаје букете свежег цвећа.
Старица са букетима
 Разговор је звучао отприлике овако: Како је, јел иде продаја? А иде сине, данас сам продала три па има за леба. Него ударила реума у десну, па могу да држим само у овој. Викендом је добро, тада има доста. Него сам ти ја асматичар па ме ова кола гуше али сад је добро. Дали ми црвену пумпицу па је држим у џепу.
Поздрависмо се и наставих даље, некако уопште више нисам био љут на кловнове. Било ми их је жао, као и оне несрећне певачице.
Колико само ствари имамо за узор и понос поред којих свакодневно пролазимо, а да их и не примећујемо, kоја тако добро утичу на наш живот и филозофију једног алпинисте. Дисциплина Војводе, креативан инат народа, истрајност старице, одлике које се лако заборављају у претераном дружењу са кловновима.
Као што би де' рекла, ако хоћеш да си хришћанин треба да опрашташ. Нећу да сам хришћанин али желим да опраштам јер је много боље него да мрзим. Зато опраштам тим несрећним људима  на њиховј глупости и не знању и истовремено се захваљујем што утичу на мене да будем бољи. Стога им нећу ређи као они нама, извините, него хвала.

понедељак, 20. јун 2011.

Теорија "Видимо се ускоро"

По овој теорији, пријатеља којег сретнеш после дужег времена обавезно срећеш наново у што скоријем року. Изгледа да је теорија примењива и на стене, села и градове. :)
Борач
Још један обилазак Борача и његове гранитне стене, још два нова смера и још одговора на сопствена питања.  Да ли се може нађи смер оцене II и осетити разлика између II и III?
Литература каже, оцена II  - лако пењање, уже би било од користити. Оцена III - једноставно пењање, често са експонираним деоницама, пад би могао бити фаталан. Лако се постављају међуосигурања.
У левој стени налази се Источни гребен, а у десној Централни камин
Смер Источни гребен, налази се у близини Младожењиног чак мислим да се са њим и укршта. Опис: Иза дворишта цркве, по не израженој вододерини у плочастом делу стене изаћи на гребен и њиме на врх, оцена II.
Улаз у Источни гребен, назире се црна линија (десно од крошње) тока воде

Поглед наниже

Источни гребен из профила, сече стену у позадини
Смер Централни камин, налази се лево од смера Бекство из стиропора и прати маркантни камин у левом делу стеновитог блока са крстом на врху. Приступ: Из дворишта старе цркве води пешачка стаза преко стена, јасно видљиво услед одсуства маховине по њој. Опис: кроз камин који висином добија експонирaност на полицу, пре полице заглављен камен (III). После полице, деликатна пречка у десно (III) и гребеном на врх. Мислим да би полица била добра за сидриште. 

Улаз и Централни камин

Смер прати доминантан камин у левом делу стене. 
Оба смера су висине од 50 до 70м, време ће показати.

И поред опште обраслости маховином стена је још једном пријатно изненадила. 
Савет за фотографе, због источне орјентације стене за добру фотографију треба ваљано поранити.
Негде у Шумадији, зид и две кафане. Филмска прича може да почне

петак, 17. јун 2011.

Потрага за почетком

Скоро сам поново обишао Крш и то Борачки, овај пут био је дан. Лепо место земље Србије. Оно што сам још прошли пут видео кроз сумрак био је обрис гребена који се пружао у правцу југ - север, као и сећање да исти силази до пута. Овај пут падала је киша, било је вруће и гребен је стварно силазио до мене који сам стајао на прашњавом друму иза последњих сеоских кућа. 
Шта преостаје залудом човеку који увек нешто тражи, него да крене својим каменитим друмом. :)
Јужни гребен Борачког крша почиње ниско лево у селу, пречи више врхова и завршава на највишем
Село


Улаз у смер
И онда креће, диван осећај да сам коначно нашао дуго тражену ствар и то у рођеној земљи. Место где почиње пењање, оцена I. 

Јединствена пукотина, тражи само добро глављење стопала и руке постају сувишне


детаљ пре Игала. Степеничарење

Игле :)
Онај горе, лево, тамни жљеб-камин од вршне игле је јидино место за које се питам да није II  
 Уџбеници за оцену I кажу да је то место у стени или цео смер где вам требају руке за даље напредовање. За оцену II неопходно je и уже ради безбедности.

Леп детањ постављен од стране мештана
Уколико се иде право на крст, оцена може и да порасте али  са силаском ниже, пречком па поновним враћањем остаје на I
Јужни гребен Борачког крша са тактички пажљивим проласком, мислим да не захтева уже, док ђе руке засигурно бити ангажоване. Тако да је залужио епитет "почетак пењања", оцена I, висина 150м. Дужину нек му неко други премери. :)


четвртак, 16. јун 2011.

Увод

Тема овог блога је пењање. Ломатајући се брдима сад већ годинама приметио сам да људи свашта нешто зову пењањем, међутим у мом свету постоји само једно. Оно у коме успех, а понекад и живот лежи у рукама. Живот у рукама, а не у ногама. Ноге се лако носе са таквом одговорношћу, међутим кад на руке дође ред ствари постају другачије. Треба расподелити то мало снаге у велико очување.
Руке вечита инспирација, спој снаге и слабости. Какве се све наде, страхови и очекивања сливају до њих. Шта се све осети са рукама на сопственом лицу, на рaмену пријатеља, у загрљају вољене особе, у додиру стене, знају сви који слушају, гледају и осећају рукама. Стога блог посвећујем  стени, огледалу наше душе и рукама које нас спајају са нама самима.
      



уторак, 14. јун 2011.

Увод пре увода

Негде сам прочитао диван коментар поводом писања блога; kао монолог без потребе за слушањем других. Тим поводом рекох себи, за слушање треба мудрости и стрпљења али за причање без краја и смисла, то већ може свако.  Тако и ја покренух своју причу па коме се слуша, нек изволи, добро ми дошао!