Један сан, сустиже други. Једна неостварена жеља, ствара нове. Такав ефекат ова брда остављају на мене, а сигуран сам и на многе друге. Стена је чврста, вертикална и пењива, једном речју врхунска. Није случајно што се филозофија чистог, слободног пењања баш овде родила и то пре више од 100 год., а потом проширила на цео свет. Многим смеровима треба проћи да би се историја оживела. Дивно је учити од великих мајстора пролазећи њиховим вертикалним путем. Покушати одгонетнути њихове мисли и мотиве. Запитати се, да ли су само жудели за јефтином комшиском славом, одрађивали водички посао или тежили самоспознаји и ходали по танкој линији своје концентрације. Временом све постаје очигледно и смислено у легендарним стенама: Ћиме, Тофане, Мармоладе...
Један случајан разговор у неком од штекова испод западне стене Сас Пордоа, створио је идеју. Направити своју листу најлепших 100 доломитских класика. За сада сам прешао нешто више од четвртине овог пута али обзиром да је у овим крајевима сваки смер класик, усудио сам се направити своју мини листу најлепших 10 са жељом да инспиришем друге, неби ли кренули путем ових легендарних стена.
Листа би за сада звучала овако:
1. Дибона канте - Велика Ћима, Три Ћиме; IV+, 500м, 2999м.н.в.
2. Дибона - Сас Пордои, група Села, IV+, 700м, 2950м.н.в.
Као и предходни велики смер од аутора и оснивача пењачке династије Анђела Дибоне представљају одличну увертиру за вертикални свет Доломита. Силаз са Велике Ћиме је авантура за себе.
3. ЈЗ смер - Бандиарак, група Контуринес; V, 500м, 2460м.н.в.
Због удаљености од главних путева, мање посећене и популарне стене које баш због тога постају занимљиве.
4. Пројс - Најмања Ћима; V, 250м, 2700м.н.в.
Легендаран камин, попет и отпењан од стране г-дин Пројса пре више од 100 год. Један од најекстремнијих поборника филозофије слободног пењања.
5. Винацер - III торањ, група Села; VI-, 330м, 2696м.н.в.
Леп детаљ у плафону, са лутањем по плочама у доњој половини. Силаз са врха, још једна од ствари која се памти до краја живота.
6. Константини-Ђедини - Тофана ди Роцес; VI-, 500м, 2820м.н.в.
Феноменална пречка, завршни лавиринт и компликован силаз
7. Приоло - Ластои ди Формин; VI, 250м, 2482м.н.в.
Константно, експонирано и ван главних дестинација.
8. Финландиа - Велики врх, Ћинкве (5) Торе; VI+, 100м, 2361м.н.в.
Редак класик који нису попели локални пењачи. Вертикално до превисно.
9. Димаи директ - Северни врх, Ћинкве Торе; VII-, 100м, 2355м.н.в.
Слика ниже говори више од речи.
10. Дон Кихот - Пунта Омбрета, Мармолада; VII-, 800м, 3150м.н.в.
Шта ређи за један од најпопуларнијих смерова у Мармолади, краљици Доломита. За разлику од осталих, овдашње плоче су испране и глатке. Смерови углавном не прате логичне линије пукотина, жљебова или камина. Треба се ослонити на сопствену интуицију, снагу и искуство. Баш како саветује водич за ову легендарну јужну стену. Ако се свему још дода глечер у силаску, причи нема краја.
Опремљеност смерова варира од свега и свачега до ничега. Водича има доста али препоручујем од аутора Мауро Бернардија на Италијанском или Немачком као најпрецизније.
Штекова има на све стране. Препорука су у околино превоја Фалцарего, потом последњи паркинг са леве стране код Три Ђиме и ливаде подно Сас Пордоа на путу за превој Села.
Видимо се тамо! :)
 |
| Стеван Обрадовић и а.т. у договору пред успон. Северне стене Три Ћиме Дибона канте провлачи се десном ивицом осунчане стене централног врха. Пројсов камин - изразита пукотина/камин у првој стени са лева. фото: Дамјан Живаљевић |
 |
| Дон Кихот - Мармолада; VII-/800м Сана у кључним излазним дужинама. |
1. Дибона канте - Велика Ћима, Три Ћиме; IV+, 500м, 2999м.н.в.
2. Дибона - Сас Пордои, група Села, IV+, 700м, 2950м.н.в.
Као и предходни велики смер од аутора и оснивача пењачке династије Анђела Дибоне представљају одличну увертиру за вертикални свет Доломита. Силаз са Велике Ћиме је авантура за себе.
3. ЈЗ смер - Бандиарак, група Контуринес; V, 500м, 2460м.н.в.
Због удаљености од главних путева, мање посећене и популарне стене које баш због тога постају занимљиве.
4. Пројс - Најмања Ћима; V, 250м, 2700м.н.в.
Легендаран камин, попет и отпењан од стране г-дин Пројса пре више од 100 год. Један од најекстремнијих поборника филозофије слободног пењања.
5. Винацер - III торањ, група Села; VI-, 330м, 2696м.н.в.
Леп детаљ у плафону, са лутањем по плочама у доњој половини. Силаз са врха, још једна од ствари која се памти до краја живота.
 |
| Дибона - Сас Пордои, IV+/700м фото: С.Зулић |
6. Константини-Ђедини - Тофана ди Роцес; VI-, 500м, 2820м.н.в.
Феноменална пречка, завршни лавиринт и компликован силаз
7. Приоло - Ластои ди Формин; VI, 250м, 2482м.н.в.
Константно, експонирано и ван главних дестинација.
8. Финландиа - Велики врх, Ћинкве (5) Торе; VI+, 100м, 2361м.н.в.
Редак класик који нису попели локални пењачи. Вертикално до превисно.
9. Димаи директ - Северни врх, Ћинкве Торе; VII-, 100м, 2355м.н.в.
Слика ниже говори више од речи.
10. Дон Кихот - Пунта Омбрета, Мармолада; VII-, 800м, 3150м.н.в.
Шта ређи за један од најпопуларнијих смерова у Мармолади, краљици Доломита. За разлику од осталих, овдашње плоче су испране и глатке. Смерови углавном не прате логичне линије пукотина, жљебова или камина. Треба се ослонити на сопствену интуицију, снагу и искуство. Баш како саветује водич за ову легендарну јужну стену. Ако се свему још дода глечер у силаску, причи нема краја.
 |
| Пењач: С.Зулић; Димаи директ, VII-/100м |
Штекова има на све стране. Препорука су у околино превоја Фалцарего, потом последњи паркинг са леве стране код Три Ђиме и ливаде подно Сас Пордоа на путу за превој Села.
 |
| Пројс, V/250м |
Нема коментара:
Постави коментар