уторак, 05. јул 2011.

Парижански мирис планине

Трећи цуг Парижанке, друга дужина VI-це 
Лепо је било осетити познату свежину после пар викенда инхалирања градским ваздухом, а још лутати стеновитим друмовима...шта више да пожели градско чељаде жељно слободе.

Овај викенд био је резервисам за Парижанку (Дебелa печ) у Јулиским алпима, VI+/IV-VI, 500m.
Утасак о смеру можда је најбоље дао писац водича за Словенске стене, а истовремено и први пењач наведеног смера, Тине Михелич.

Ево шта он каже: " Smer je naravna, še kako strma in napeta, pa prav po pariško elegantna, da ne rečem šarmantna. Plezanje v Parižanki je kot šanson. Skala je zanesljiva. Pravijo, da je plezalski mladini všeč in...tu jo imate."

Парижанка се после 300м јединственог пењања, траверзирањем у лево спаја 3-4 цуга пре зуба са   смером Раз (североисточни). Где је пењање...па тако, лагано и занимљиво, ко не проба неће знати.

Смер прати танку вертикалну пукотину у левом делу стене, практично има заједнички почетак са маркантном белом рампом. Завршава нешто мало испод и лево од осунчаног зуба на гребену.
Недељна гужба. Заједнички  улазни детаљ за већину смерова у стени Дебеле печи.
Оцена II

Уже, измећу три ватре.
Прва петичица
Занимљиве беле плоче по завршетку кључног детаља. 
Пречка ка Разу
Екипа на броју: Џони као Џони, Џони као Јава и моја маленкост
Диво-коза
А дотле, негде мало даље у Словенији.

Мада више ме брине поглед у те козе! :)

Нема коментара:

Постави коментар