петак, 29. јул 2011.

Књига

Не тако давно, једна особа крајње озбиљна у мом присуству је изустила: "Ја све знам!". Након тога само сам занемео, ипак нико се од Сократа није се усудио да тако лако изговори такве речи. Неко време сам се питао да није та свезнајућа особа овде да би спасила човечанство од глупости или дала одговоре на вечна питања!? На моју жалост одговор се лако и брзо наметнуо. Како нам човечанство у последње време све више тоне, без индиција да му неко свезнајући помаже да се из кризе извуче, могло би се на крају закључити да је и ово још један случај несрећног детињства. Иначе, каква би то част била, познавати...

Литература за ширење круга знања
На срећу свих који знају колико не знају постоје књиге из којих се сваки дан може по нешто мало знања украсти, па ко докле догура.
Књига покојног професора Филолошког факултета у Београду и великог алпинисте Рашка Димитријевића (1989-1988) је ремек дело које се не сме пропустити.
Књига је написана после немилог догађаја који је задесио писца при пењању Гребенског смера у Јаловцу 1938 у којем нико на срећу није теже повређен, а у штампу је пуштена 1982 год. Данас је нема у слободној продаји али уз мало труда може се наћи у неким антикварницама или распродајама.

Уместо било каквог коментара, ниже у тексту налази се неколико одломака из књиге:

- "Хтео сам да остварим нешто неприпремано унапред, као и толико пута раније, да пођем без циља а да доћем на прави циљ".


- "Што се тиче мојих допуна, које ја не називам психолошким, које уопште никако и не називам, оне су саставни и битни део сваког тренутка у стени, и без њих ништа не може да се објасни, а најмање чињеница да је алпинизам много више душевно стање него телесни напор".


- "Кад туристи и планинари, који иду само обележеним и осигураним путевима, стигну у неку планинску кућу, окупе се око столова у трпезарији да вечерају и да, мало гласније, изнесу и измењају своје утиске са пењања и силажења. Лепо је то што они играју главне улоге у својим причама, јер су њихове ноге газиле оштро камење а њихова се лећа савијала под обично тешким ранцем. Лепо је и то што су се користили туђим искуствима и ишли од једног обележеног камена до другог, од једне црвеном бојом закићене стене до друге. Ми алпинисти немамо ништа против тога: наши се путеви никад не укрштају са њиховим".  


Прилог иницијативи "Отвори очи":

Бања Ковиљача :)

  

уторак, 19. јул 2011.

Олимпијски град

Кућа за одмор
Сарајево град утисака. 
Пре неких девет година са Игором Вуковићев - Ба обилазећи његов родни град имао сам прилику да се упознам са стеном на Дариеви, као и тамошњим пењачима. Онда као и сад, пењање је пријало срцу и души. :)
Да би се адекватно разумела предходна реченица саветујем да се пре одлоска прочита "Пењачки водич за БиХ са топографијом душе" од Едина Дурме.
Прикладан назив 

Пењалиште Соколац тик поред шеталишта. Често се у смеру могу наћи уместо плочице  две кајле од ланца.
Дариева је шеталиште које почиње на 5 минута хода од Башџаршије и прати реку Миљацку узводно све до старог каменог моста - Козија ћуприја.  Стена Соколац налази се на неких 25мин хода од града по шеталишту, мада се колима може и ближе прићи.
Камени стуб 80м висине, који се диже изнад шеталишта и магистрале сликовито назван Бабин зуба заштитини је знак пењања на Дариеви. На стубу се налази један смер и топло га препоручујем, цео је опремљен и данас се користи за такмичење у Big Wall-y.

Бабин зуб VI, 80м. Први пут попет 1968 год
Такође, штета је пропустити неку од шетњи по околним брдима.

Бјелашница 2066 мнв
Класичнан пут ка врху води преко ски стаза. 
Одличан терен за турно скијање
Врх
Разговор са погледом од 360

За пут назад препоручујем околним макадамским
Негде сам начуо да је овде 27, а не 2011 год. :)
Питам се шта би писало на споменику њихових синова!?

Вечна ватра

среда, 13. јул 2011.

Пут за земљу Гр(о)ува




Има та земља у коју увек волим да се вратим јер ме њени становници подсете; Да и поред једнопадежног језика може да се створи врхунска наука и музика. 
Да и поред немања грандиозних стена  може да се створи и развије алпинизам. 
Да и поред тога што сваки али сваки дан пада киша, може да се искористи дан без чекања да киша или нешто друго животно прође.

"The Breck" у првом плану "The Granny Rock", даље у сенци испод ограде од куће "The Bluebell wall".
Веђ кад си у Груву, понашај се као Грувљанин. Пењање уз кишне капи.

Болдерашка страна Бакине стене :), пуно добрих проблема и траверзи. Један од најлепших (Брит. - 5c) пролази  десно од сивог графита са очима. 
The Bluebell wall. Исто тако обилује занимљивим пењањем по солидном пешчару.
Стена Брика и поред свега 5 до 7м висине пружа одлично пењање.  Силаз са Блубела је мало запетљан обзиром да мора да се пречка по зарђалој огради. Са крешпедом би требало да је ствар много једноставнија, само се скочи доле.
Све се да искористити. Некада црква, а сада вештачка стена.
Унитрашњост
Овде се и пилетина рибом зове! ;)


Појачана исхрана




уторак, 5. јул 2011.

Парижански мирис планине

Трећи цуг Парижанке, друга дужина VI-це 
Лепо је било осетити познату свежину после пар викенда инхалирања градским ваздухом, а још лутати стеновитим друмовима...шта више да пожели градско чељаде жељно слободе.

Овај викенд био је резервисам за Парижанку (Дебелa печ) у Јулиским алпима, VI+/IV-VI, 500m.
Утасак о смеру можда је најбоље дао писац водича за Словенске стене, а истовремено и први пењач наведеног смера, Тине Михелич.

Ево шта он каже: " Smer je naravna, še kako strma in napeta, pa prav po pariško elegantna, da ne rečem šarmantna. Plezanje v Parižanki je kot šanson. Skala je zanesljiva. Pravijo, da je plezalski mladini všeč in...tu jo imate."

Парижанка се после 300м јединственог пењања, траверзирањем у лево спаја 3-4 цуга пре зуба са   смером Раз (североисточни). Где је пењање...па тако, лагано и занимљиво, ко не проба неће знати.

Смер прати танку вертикалну пукотину у левом делу стене, практично има заједнички почетак са маркантном белом рампом. Завршава нешто мало испод и лево од осунчаног зуба на гребену.
Недељна гужба. Заједнички  улазни детаљ за већину смерова у стени Дебеле печи.
Оцена II

Уже, измећу три ватре.
Прва петичица
Занимљиве беле плоче по завршетку кључног детаља. 
Пречка ка Разу
Екипа на броју: Џони као Џони, Џони као Јава и моја маленкост
Диво-коза
А дотле, негде мало даље у Словенији.

Мада више ме брине поглед у те козе! :)