петак, 2. мај 2014.

Јужњачка крв

Већ дуже се време каним да напишем коју реч, али се увек вратим на питање коме и зашто писати? Себи није имало смисла. Превише се тога свакодневно дешавало новог да није имало смисла окретати се, а за друге нисам налазио разлог. Приче типа, био тамо и урадио то и то, нису мој стил. Мора постојати нешто више од тога, нешто што покреће мисли и ствара идеје или барeм има неку општу корист. Са друге стране није захвално ни  писати о стварима које се тек спознају. Треба времена да се ствари осете, проживе па и понове како би се виделе правим "очима".
За ово кратко време завирио сам на многа занимљива места, али и упознао многе занимљиве људе. Места као места, ако их је природа правила онда су толико другачија да скоро ни не вреди писати о њима, треба их доживети. А, ако су људи ту умешали прсте и направили нешто, онда је то све мање више исто, исто поређани лимови, цигле и асфалт. Досада глобализације!
Међутим упознавање самих људи привучених овом чудном земљом, нарочито из света пењања може бити и више него занимљиво животно искуство. Како изгеда живот заљубљеника у вертикални свет у једној од најравнијих земаља на свету и како они размишљају о томе, е то је право питање и  тема за разговор.

Покретачка кап за поновни почетак писања блога дошла је из разговор са Патрисијом и Жоржом, родом из Бразила али и јутрашњег слушања јужњачког ритма док се точак вртео по локалном брду. У то име, идемо, још један круг! :)

Patricia and Jorge in action. Lhama rock - Perth hills