субота, 26. мај 2012.

Денали у женском роду

Ових дана највиши врх Северне Америке имао је част да угости прву девојку из Србије, Кристину Ађанин - Нину. Рекао бих да је задовољство било обострано. Смер "West Buttres" којим је изашла, дефинитивно да спада у један од најлепших и најизазовнијих планинарских тура на свету.

Више информација на Нинином сајту.
Честитам, само напред. 

четвртак, 17. мај 2012.

На "слепо"


Дејан Јеремић - смер Дечији, Београд. фото: Сана Зулић
 Први пут пењање на "слепо" имао сам прилику да пробам пре пар година на стенама Монсерата изнад Барселоне. Сећање на смер који никад ни пре, а ни после нисам  видео и даље је веома жив. Техника која највише добија на смислу тек када се проба и то пре свега на непознатом терену. Меморисање, равнотежа, додир, поверење у пењачице, свашта нешто испливава у први план. Ко не проба, неће знати.

петак, 11. мај 2012.

Болдеринг - Борач

Брза тура по западним обронцима Борача оставила је за собом неколико лепих решених болдер проблема, међутим нису се баш сви тако лако дали...
Стари болдер, источни
Тобоган 6. Налази се на левој ивици десног анфитеатра, лепа дилферица са трики изласком на полицу.
Стари болдер, Источни 6. Превисна страна десног улазног болдера. Лепо, уједначено пењање. Опрез при силаску, можда чак није лоше пребацити уже за силаз.
Улазни, десна варијанта 5. Одличан. Налази се преко пута Старог.
Улазни, леви брид 7. Требало неко време да се скапира, али кад крене онда не престаје.
Седећи старт 5. Из седења па горе, онда лево па назад и опет доле. Прикривен блок али вреди га потражити иза Улазног.
Плафонче. Налази се поред Седећег старта, остао нерешен. Врло занимљиво јахање плафона :)
Траверза, за сада око 6-7. Урађено око 1/3, треба још чишћења. Налази се на десној ивици левог анфитеатра, прати танку пукотину, тик испод врха стене.
Улазни болдер, десна варијанта. Леви брид метар левље




недеља, 06. мај 2012.

Нива и Још по неко

Нива прати танку пукотину (вуче са десна у лево) по изразитој плочи у средини слике, док  "Још по неко" пролази преко плоча (Три скока) у десном делу фотографије 
Нива, стари сићевачки класик од сад у новом руху. Прошле јесени Стеван Обрадовић и Никола Ђурућ попели су је у старом фазону VI/A1-2, а потом опремили савременим међуосигурањима (болтовима), очистили поједина места од маховине и тиме отворили могућност за прво слободно понављање.
Овог пролећа Стева и ја, упутили смо се путем Ниве са циљем  слободног понављања  и шта смо тражили то смо и добили. :) Смер има три дужине, прва доста лагана око 40м, V+ комбинација лепог пењања и кршића са завршетком на удобном штанду. Потом следи кључна дужина од неких 50-так метара, осим последњих десет остало је мање више константне тежине која не пада испод VII- са детаљем од VIII-/VIII. Одличан цуг, један од најлепших у Србији, дуг, напоран и логичан са врло мало места за добар одмор. Болтова има довољно, мада саветујем да се понесу мањи френдови или чокови као и дајнемице за провлачење кроз клинове који тешко примају карабинере. Други штанд је исто тако удобан и припремљен. Трећа дужина, да није у сенци друге била би главна звезда смера. Лепа плоча, потом диван жљеб не тежи од V+, а затим завршни детаљ на излазној плочи тежине VII-. Овај послењи детаљ иако није био у оквиру старог смера, додат је од стране ре-опремача као шлаг на торту. Све у свему по питању Ниве у новом руху закључак који смо донели са Николом и Немкетом, а који су је такође поновили после нас, био би: 150м, VIII/V-VII (полу-опремљен смер).    
Нива, друга дужина  (фото: Стеван Обрадовић)
"Још по неко" је заправо други слично осмишљен смер који се јавио у Сићеву у скорије време али још није добио назив тако да ћу наставити да га зовем ЈПН ;). Смер је опремљен, болотовима, од стране Радослава Милојевића, Давора Живаљевића и Синише Зороје али је препоручљиво понети још сет чокова или френдова који ће највише доћи до изражаја у другој дужини. Улаз у смер на нека два метра десно од смера Бомбона.
Екипа спремна за бој: Стеван Обрадовић, Предраг Ћурдић и моја маленкост на окидачу
 Прва дужина ЈПН-а доста занимљива 30м, VII- и осим једног чудно постављеног болта на трбуху који се заправо не користи и који се широко заобилази на лево, жљебом Бомбоне пружа доста течно пењање (плочица која се обилази и не користи има маилон на себи). Ово је био Стеванов цуг и осим недоумице око наведеног болта мислим да је као и ми био веома задовољан пењањем. Штанд се прави на познатом дрвећу прве полице у Три скока. Друга дужина припала је Пеци и сматрам да је најлепша у целом смеру. Течно пењање са малим осцилацијама у тежини добрих 40м са једним детаљм тврде VII, такође доста глављења опреме. Потом други штанд, као и први на дрвету и полици. Трећа дужина око 25м, предходно процењена, а сад и потврђена VIII. Што би рекле неке, можда нисам лака али сам зато ружна ;)
Тако и ова дужина, почетна седмица која догурава до осмице преко доста трошне стене. Болтови су овде само утешна награда. Уз један велики крик и уз борбу са љигавом маховином на кључном хвату и овај је, као и предходни смер прошао "на поглед". У завршном делу цуга превентивно главио чок тако да и овде препоручујем да сет остане при руци.

Све у свему...Сићево...звучи тврдо и јако, баш како и треба да буде, па нек тако и остане за крај!