Нива и Још по неко

Нива прати танку пукотину (вуче са десна у лево) по изразитој плочи у средини слике, док  "Још по неко" пролази преко плоча (Три скока) у десном делу фотографије 

Нива, стари сићевачки класик од сад у новом руху. Прошле јесени Стеван Обрадовић и Никола Ђурућ попели су је у старом фазону VI/A1-2, а потом опремили савременим међуосигурањима (болтовима), очистили поједина места од маховине и тиме отворили могућност за прво слободно понављање.
Овог пролећа Стева и ја, упутили смо се путем Ниве са циљем  слободног понављања  и шта смо тражили то смо и добили. :) Смер има три дужине, прва доста лагана око 40м, V+ комбинација лепог пењања и кршића са завршетком на удобном штанду. Потом следи кључна дужина од неких 50-так метара, осим последњих десет остало је мање више константне тежине која не пада испод VII- са детаљем од VIII-/VIII. Одличан цуг, један од најлепших у Србији, дуг, напоран и логичан са врло мало места за добар одмор. Болтова има довољно, мада саветујем да се понесу мањи френдови или чокови као и дајнемице за провлачење кроз клинове који тешко примају карабинере. Други штанд је исто тако удобан и припремљен. Трећа дужина, да није у сенци друге била би главна звезда смера. Лепа плоча, потом диван жљеб не тежи од V+, а затим завршни детаљ на излазној плочи тежине VII-. Овај послењи детаљ иако није био у оквиру старог смера, додат је од стране ре-опремача као шлаг на торту. Све у свему по питању Ниве у новом руху закључак који смо донели са Николом и Немкетом, а који су је такође поновили после нас, био би: 150м, VIII/V-VII (полу-опремљен смер).    

Нива, друга дужина  (фото: Стеван Обрадовић)

"Још по неко" је заправо други слично осмишљен смер који се јавио у Сићеву у скорије време али још није добио назив тако да ћу наставити да га зовем ЈПН ;). Смер је опремљен, болотовима, од стране Радослава Милојевића, Давора Живаљевића и Синише Зороје али је препоручљиво понети још сет чокова или френдова који ће највише доћи до изражаја у другој дужини. Улаз у смер на нека два метра десно од смера Бомбона.

Екипа спремна за бој: Стеван Обрадовић, Предраг Ћурдић и моја маленкост на окидачу

 Прва дужина ЈПН-а доста занимљива 30м, VII- и осим једног чудно постављеног болта на трбуху који се заправо не користи и који се широко заобилази на лево, жљебом Бомбоне пружа доста течно пењање (плочица која се обилази и не користи има маилон на себи). Ово је био Стеванов цуг и осим недоумице око наведеног болта мислим да је као и ми био веома задовољан пењањем. Штанд се прави на познатом дрвећу прве полице у Три скока. Друга дужина припала је Пеци и сматрам да је најлепша у целом смеру. Течно пењање са малим осцилацијама у тежини добрих 40м са једним детаљм тврде VII, такође доста глављења опреме. Потом други штанд, као и први на дрвету и полици. Трећа дужина око 25м, предходно процењена, а сад и потврђена VIII. Што би рекле неке, можда нисам лака али сам зато ружна ;)
Тако и ова дужина, почетна седмица која догурава до осмице преко доста трошне стене. Болтови су овде само утешна награда. Уз један велики крик и уз борбу са љигавом маховином на кључном хвату и овај је, као и предходни смер прошао "на поглед". У завршном делу цуга превентивно главио чок тако да и овде препоручујем да сет остане при руци.

Све у свему...Сићево...звучи тврдо и јако, баш како и треба да буде, па нек тако и остане за крај!