четвртак, 29. децембар 2011.

Kроз слапове Високих Татрица :)

Високе Татре, брда не много велика али зато жилава баш као и локални пењачи (Кукочка, Колер, итд). Прошарана слаповима до чијих се улаза већином мора добро ознојити, срећом је температура ваздуха у дебелом минусу тако да се ни зноју не излази напоље тек тако. Све у свему брда сачувана за праве љубитеље истих. Хладно је, тешко је, лепо је.
Већина маркантних слапова уцртна је на мапи. 
Бјеловодска долина на крајњем северу уз границу са Пољском, можда је једини изуетак по питању приступачности. Најпосећенији слапови су наравно крајпуташи, смештени неких 20-30 мин лаганог хода од паркинга у Лисој пољани.
Први слап Мала Тисовка налази се на 10-так минута хода док су остали груписани изнад првог одморишта (надкривена клупа), још неких 15мин даље.
Изнад одморишта доминира Мрозеков лад, лево од њега на 20м је Адинов. Док су слап Каскади и Очи пуне леда још којих стотинак метара даље путем, узводно.  
Видљив врх Мале Тисовке II/4-5 
Тежина је у излазном детаљу Тисовке, мада бих рекао да је због структуре леда критичнији почетак друге дужине (средина слапа).
Адинов лад II/3
Мразеков лад II/4
Kаскади II/3 у врху слике.
 Велика студена долина такође садржи већи број "приступачних" слапова. До улаза у долину стиже се за око сат хода из Старог Смоковца или се пут може олакшати возом Хребјеновка. Даље су приступи од 30 до 60мин.

Велика Студена долина у пром плану Веверков, даље десно Бибин лад. Грошов је још даље, не види се. 
Веверков лад II/4
Безимени слап, лево од Бибиног (свеће) II/3
Доњи део Грошовог лада II/2+
Неки од којекуда разбацаних слапова:
Слап у Патри II/3-4 изнад Попрадског плеса (језера)
Скок II/2, Млиничка долина
Још који детаљ:
За неке "даље" слапове абзајли су "по вољи".
Планинарски дом - Лиса пољана
Више детаља на сајту: http://www.tatry.nfo.sk/

среда, 21. децембар 2011.

Инспирација

Ко ће га знати...биће што бити мора али свакако да инспирише даљином и лепотом.

среда, 14. децембар 2011.

Ноа Магнус

Лепе вести овај пут стижу из Грдобе подно Јабланика.
Лука Перуновић попео је првенствено смер Ноа Магнус који се сматрао за један од најтежих "реалних" пројеката у Србији по питању класичног спортског пењања. Смер је опремио 2003 год. Благоје Доброта.
Ако се не варам овим би могао бити уписан и први смер у Србији са префиксом XI, остало ће се видети.
Честитам! :)

уторак, 13. децембар 2011.

Трећа срећа

Значи ,не леви нити право већ десни кањон, односно стене.
Једна од многих стена која се назире кроз крошње "десног" кањона.
Мислим и оне стене лево, као и кањон право су ок за нешто али прави будући рај слободног пењања рекао бих да се налази сакривен у десном кањону, како их локалци једноставно зову. Кањону Клочанице подно брда Бељаничког.
И још једна занимљивост десног кањона. Већина стене је северо-источно орјентисана и добро заштићена крошњама, тако да обећава као одлична летња дестинација.
Кањон Ресаве - "право"
У кањону право за сад има нешто близу 10 спортских смери, а у стенама лево 2.
Нулта тачка орјентације. Одавде се одређују стране света...лево, право, десно итд. ;)

четвртак, 08. децембар 2011.

У потрази за ко зна чим!?

Торањ старе преводнице
Погледи у стени. 

Још нисам себи разјаснио шта сам радио ходајући блатњавом стазицом крај обале Хрудимке. 
Да ли сам лутао у потрази за тренингом или сам ишао на тренинг да бих лутао!? На крају је можда и свеједно, нашао сам овај торањ од 10-так метара са исклесаним или намалтерисаним хватовима и алкама тако типичним за ове крајеве, по једна на сваких пет метара ;)
ЧЕШКАње је и овај пут било загарантовано али по потиљку главе, док сам се питао ко је оволико фанатичан био?   
Сала Болдер-паба Гекон - Пардубице
Гомила болдер проблема који се редовно мењају. Сви уцртани и оцењени, и више него добра ствар.

понедељак, 05. децембар 2011.

Швапски мени

Ноћни живот Гетингена
Поглед из другог угла. ;)
Градско-брдски бициклизам.
Ништа боље не иде по џомби од рента макине. :) 

четвртак, 01. децембар 2011.

Научни приступ решењу проблема


Током предходног викенда у Београду од стране инстр. алп. Петра Павловића одржана је демонтрација  различитих метода извлачења "палог партнера", као и мерења сила при том. Решене су неке недоумице али и потврђена ранија сазнања.


Закључак: ролице су закон али без снаге, ум може само да се слика.
Препорука: ролице обавезно на појас и удри по згибовима, а може и чучњевима. Зависно од технике ;)   

уторак, 29. новембар 2011.

Врх Богова



Јапански манга стрип Врх богова писца Баку Јумемакуре и сликара Јиро Танигучија, доспео ми је у руке захваљујући колеги љубитељу стрипова и оном класичном коментару: "ти си планинар, тебе ће ово занимати". И био је у праву.
Насликан и написан од стране алпиниста за алпинисте, о алпинизму. Једина мала мана коју налазим јесте не баш стручно јекавско превођење али кад се навикнете да је избочина, превис или плафон и томе слично, све постаје ок. Кроз стрип се веома озбиљно обрађују вечне теме, етика, недоумице, легенде, као и истинти догађаји из света алпинизма. Преоручујем.

 Читати у манга стилу, са десна на лево:
Разговор се води у кафани после клупског састнака на тему која се лако препознаје.
Кога занима шта се даље дешавало са Хабуом и другим темама...мораће да прочита Врх богова. :)

субота, 19. новембар 2011.

Будући олимпијски град

Чекајући 2012 год.
Град у коме сам пре више година почео да толеришем пластику под прстима, а онда је и заволео.
Спортски центар "Westway"
Ново реновиран болдер део вештачке сале, некад је много више личо на пећину, сада пластика 100%. Добра идеја која се можда запати и код нас, на месечном нивоу праве се детаљи од хватова истог колора. На инфо табли поред уписане су оцене за сваки од постављених детаља. Предност оваквог система јесте што се објективније прати сопствени напредак.

Комбинација старе и нове пластике
 Ранојутарњи обилазак:


Споменик палим бициклистима:


уторак, 15. новембар 2011.

Референтна скала

Претходни пост подсетио ме је на ово давно започето, а тек сад завршено и објављено писање о низу референтних смерова у Србији.
Идеја је била следећа: да ли је могуће направити списак смерова који би били појам за своју оцену. Смер који би топло препоручио сваком. За прављење овог низа одлучио сам да узмем у обзир само смерове константне тежине, који оцену не граде на детаљима. Из искуства бих рекао да то и јесу не само најлепши већ и најобјективније оцењени смерови.
Планика VI, Борски стол. Пењач: Радмила Пејовић-Бека.  Фото: аутор текста
Ево како би изгледао низ до мени познатих тежина:

I  Јужни гребен (Борачки крш)
II  Западни гребен (Борачки крш)
III- Пролећни (Овчар бања)
III Централни камин/Плишани меда (Борачки кр.)-констатнат и леп али сумњиве оцене, између III и IV
III+
IV- Борски (Борски стол)
IV Ацин стебер (Сићево)
IV+
V- Пеђин жљеб/камин (Борски стол)
V
V+ Борков (Борски стол)
VI-
VI Планика (Борски стол)
VI+ Дискотека (Горњак)
VII- Нирвана (Борски стол)
VII Јојо (Сићево)-води се за оцену мање али сам личног става да је ова више одговара.
VII+ Старац и море (Грдоба)
VIII- Артур Кларк (Грдоба)
VIII Лева рука таме (Грдоба)
VIII+
VIII+/IX- Референдум (Грдоба)

Кад погледам овај низ и упоредим са степеништем стиче се јасан утисак да нам се школа састоји од врло уског и стрмом степеништа где свако мало фали по који ако не и читава група степеника. Тако да су скокови са једног на други, врло тешки и високо ризични. Нарочито забрињавајућа чињеница јесте да су највеће рупе управо на најкритичнијем месту, а то је сам почетак.
Па ко преживи
Ако упоредимо ово наше несрећно степениште са степеништима пењачки уређених земаља, рекао бих да су њихова не само са свим степеницима већ и много шира и мање стрма. Тако да се на сваком од степеника може безбедно стати, добро одморити и након тога спреман кренути даље.

Без много стреса
Све у свему овако гледајући и не чуди што су нам степеништа углавном празна.

Три трбуха VI+, Горњак. Пењач: Сана Зулић, фото: а.т.


понедељак, 14. новембар 2011.

Једини и прави пут...

Преко Мораве
...који треба да нас преведе преко реке незнања, умишљености и погрешних амбиција, а потом доведе до развијеног алпинизма земље Србије. Тим путем иде се у друштву јаке локалне заједнице и са бушилицом у руци. У то сам сада апсолутно сигуран. Раније сам тако само мислио, потом се за исто залагао, а на срећу сад и осетио да такав имагинарни пут можда настане и на нашем тлу.
Први пут кад сам пењао ван оквира нашег казамата у земљи где се на спомен речи болт добија метак у чело, тамо и поред потенцијално ризичног стила пењања (солирања) нисам се осећао толико небезбедно колико на нашим "провереним" пењалиштима. Тамо сам имао добру стену и пуно избора: пењати, одпењати, скренути лево до полице или десно до лакшег терена, стајати и чекати док неко дође, увезати се и чекати, вриштати... Свеједно је било на крају шта ћу од наведеног урадити кад је стена била добра и све је зависило само од мене. Тада сам се још запитао излазећи из смера, како то да се сад осећам много безбедније него у домаћем смеру који се сматра добрим старим опремљеним класиком.
Ствар је заправо јако једноставна, ако се жели какав такав осећај нормалности, логичности и контроле ризика нешто у систему мора да ваља. Не може и стена и међуосигурања да буду лоша,  једно од наведеног мора ваљати иначе се игра зове Руски рулет, а не пењање. Ствар на коју ми можемо утицати ако на другу већ не, јесте квалитет међуосигурања.  Тај квалитет се у "сумњивим" стенама управо и постиже са бушилицом у руци.
Са друге стране још увек сматрам да је глупо изгубити једну од кључних вештина које алпинизам тражи,  а то је знање о традиционалном пењању. Једна од водећих фигура за успостављање равнотеже између бушилице и традиције јесте јака локална заједница. Која поред радне снаге, представља и знање. Знање о томе где се налазе "здраве" пукотине, жљебови, увца или торњићи  која се чувају за заглавке и гуртне, а где су крушљиве деонице или зарђали клинореди која дозивају да буду очишћена и замењена новим "сјајним" плочицама.:)
Студенски II/III, 100м. 
Нешто на ту тему имао сам част да осетим пењући старонове смерове Овчар-Каблар клисуре попут Студеснког, Пречнице и Пролећног. Оно што је мени нарочито чинило задовољство јесте да у сређивању наведених смерова нисам директно суделовао, већ сам само уживао. :)

Студентски, митраљеско гнездо
Пролећни II/III, 100м.
А погледи се губе у даљини ;)

петак, 04. новембар 2011.

Висока школа слободног пењања

Одличан кратки филм Француза Арнауда Петита, који је ако се ја питам имао за циљ промовисање "нове" врсте френдова.  Са друге стране пружа толико много детаља да га вреди погледати неколико пута.


Исто ово само без могуђности успутних излаза (болтова) из проблема заслужује статус проф. др мр Трад. ;)

недеља, 30. октобар 2011.

Трчећи МоцартБургом ;)

Улицама
Сад некако надоилази онај део године кад се ради на чудним местима, а са тим и прилагођавање. Укратко, старе навике на новим местима. :)

Буђење града
Будистичка тупа у брдима Монхсберга
Лепа хала са доста смерова преко 20м висине и болдер ареном
Место за одмор