..."мој дух сад слободно шета"... |
За мене ово је дан сећања. Сећања на пријатеље који су овог или неког другог дана отишли са оне стране брда.
Можда вернике и треба слушати, можда би неки још били међу нама...али ко би могао одолети лепоти духовног света планина и живота са њима!? Као и многи други, тако и ја, сигурно да не. Има ли разлога живот провести у страху од неизбежног, кад је живот једино већи од смрти!?
И овај Свети Илија био је предиван сунчан дан успуњен плавим небом, топлим стенама и сећањем...
Нека им је вечна слава и хвала за дивне заједничке дане проведене по врлетима наших гора!
Siniša,znam da nikada nećeš moći da zaboraviš Pasjak 2002.godine i sećanje na Bojanu i Vesnu koje su ovog dana otišle u visine.
ОдговориИзбриши...као и сви своје...
ОдговориИзбриши