четвртак, 6. октобар 2011.

Зилертал - Тирол

Шта рећи, а не заплакати. Скоро сам сигуран да би неко сад рекао: "Шта, зар је тако добро!" али истина је нешто другачија. Све је тако добро ограђено. Човек је у тамошњу "шуму" давно загазио и не мисли да оде. Ограде су постављене и назад нема. Хлеб је јефтин, тако да не пали ни она наша: "Трбухом за крухом!". Нико ту не планира да оде, чак напротив. Могло би се рећи кад би било неког смисла: "Права клаустрофобија у сред агорофобије".
Са погледом на забрану
Стена је добра, заправо одлична. Гранит за пример, нема шта, али људи, ограде, рампе, забране...некако није то, баш то. Барам за мене.
Прилаз једном од блокова сектора "Ewige Jagdgrunde"
Сектор Евиге Јаг...дефинитивно спада у нај, нај долине. Смерови су висине 20-30м и стварно пружају врхунски угођај. Препоручујем смер Рипентрип 7а; нови лични рекорд пењања на поглед :)))
Код Евига Ј... Мини паркинг лево, једино парче земље где је "дозвољен"  живот ван прописа. Има места за 10 кола или шатора па ко пре уграби.
Сектор "Rabenwand" топло препоручујем, нешто је више у долини и ваља мало ходати али пружа какав, такав осећај планине и забачености. Садржи два смера, Црну птицу (Blackbird) и Вранино гнездо (Das Rabennest) оба обилују лепим гранитним пукотинама и експонираним детаљима.
смер Црна птица VII-, 100m
Једнан од занимљивих растежаја Црне птице
смер Вранино гнездо VI+, 100m
Минхенска школа ;)
Госпоџо, брате само лево! :)

Нема коментара:

Постави коментар