Водопад Скакало на Манастирици

јан.2009. Видљива сва три скока са претећом рупом на врху. 

После пар зима чекања, коначно нам је пошло за руком да водимо колико толико оформљен и последњи, највиши скок дивчибарског водопада и тиме га целог спојимо.
Доње две каскаде попете су пре пар година, међутим ове зиме остале су не пењиве због обилних снежних падавина које су их потпуно затрпале.
Што се последњег скока тиче, десна излазна варијанта била је превише опасна за вођење. Текућа вода Манастирице је не само стањила већ и озбиљно одвојила у том делу лед од стене. Са друге стране, леви излаз довољно је био очуван за алатке али не и за ледне клинове тако да је дрво добро дошло у помоћ за последња међуосигурања.
Према критеријумима водича за Ледно пењање по Словенији, мислим да водопад на Дивчибарама без проблема залужује оцену II/3-4, 50м.
Иако нема критеријум за 4, ова оцена би требала највише да стоји због опасности при изласку са врха слапа.

Сана на врху слапа