Скоро сам поново обишао Крш и то Борачки, овај пут био је дан. Лепо место земље Србије. Оно што сам још прошли пут видео кроз сумрак био је обрис гребена који се пружао у правцу југ - север, као и сећање да исти силази до пута. Овај пут падала је киша, било је вруће и гребен је стварно силазио до мене који сам стајао на прашњавом друму иза последњих сеоских кућа.
Шта преостаје залудом човеку који увек нешто тражи, него да крене својим каменитим друмом. :)
 |
| Јужни гребен Борачког крша почиње ниско лево у селу, пречи више врхова и завршава на највишем |
 |
| Село |
 |
| Улаз у смер |
И онда креће, диван осећај да сам коначно нашао дуго тражену ствар и то у рођеној земљи. Место где почиње пењање, оцена I.
 |
| Јединствена пукотина, тражи само добро глављење стопала и руке постају сувишне |
 |
| детаљ пре Игала. Степеничарење |
 |
Игле :)
Онај горе, лево, тамни жљеб-камин од вршне игле је јидино место за које се питам да није II |
Уџбеници за оцену I кажу да је то место у стени или цео смер где вам требају руке за даље напредовање. За оцену II неопходно je и уже ради безбедности.
 |
Леп детањ постављен од стране мештана
Уколико се иде право на крст, оцена може и да порасте али са силаском ниже, пречком па поновним враћањем остаје на I |
Јужни гребен Борачког крша са тактички пажљивим проласком, мислим да не захтева уже, док ђе руке засигурно бити ангажоване. Тако да је залужио епитет "почетак пењања", оцена I, висина 150м. Дужину нек му неко други премери. :)
Нема коментара:
Постави коментар