Негде сам прочитао диван коментар поводом писања блога; kао монолог без потребе за слушањем других. Тим поводом рекох себи, за слушање треба мудрости и стрпљења али за причање без краја и смисла, то већ може свако. Тако и ја покренух своју причу па коме се слуша, нек изволи, добро ми дошао!
Нема коментара:
Постави коментар