Скоро завршен табор АО Београда на Вршичу био је добра прилика да се још једном обиђу северне стене Јулица. Овај пут што се мене тиче на удару је био Травник са својим легендарним Ашенбренеровим смером. Први пут овај смер попет је средином 30-тих год. прошлог века и дуго је представљао појам за шестицу у овом делу света. Oригинална оцена овог 800-метарца је VI-/A1, док се данас у слобоном стилу води као чиста VI.
Што би Аника рекао у скорашњем разговору по питању неких домаћих смерова IV+ скоро VII-, по истом принципу бих и ја овај смер оценио као чисти VI скоро VIII- :))
Препоруке за конфорно пењање овог "старог" класика:
- Одлична општа физичка спрема, ако вам приступ до смера траје дуже од два сата можда није лоше да размислите о повратку.
- Одлична психичка спрема, ако вам почетни лакши иначе празни цугови представљају проблем можда је паметно да се ипак вратите.
- Одлична техничко/тактичка спрема, ако вам немање клинова у цуговима лакшим од пет ствара више питања, него одговора можда није лоше да размислите о враћању.
- Одлична пењачка спрема. Мислим да је за слободно понављање пожељно конфорно пењање на нивоу седам.
Корисне информације:
- Могуће је спојити 6 и 7, 8 и 9, 11,12 и 13 као и 14 и 15 цуг. Штанд пре "бункера", бр 17 боље је преселити под превис, ближе чувеној клоци. Доњи штанд у овом случају изложен је падајућем камењу из 19-тог цуга (после "бункера"). 18 и 19 дужина такође се могу спојити али мислим да није баш најбоље решење због трења.
- Најтеже место је дужина изнад "Вилица" у водичу за Словенске стене од Михалича наводи тежину V+/A1, слободно мислим да није лакше од VI+.
Излаз:
По завршетку последње шестице следи лепа плочаста рампа дужине нешто преко 100м и оцене до IV+. Даље смер прати први каминаст жљеб са десне стране. Њиме се пење око 70, а не 50м како каже водич. Даље следи рампа у лево без тежине. Ова рампа се прати до краја одакле се настваља очигледним гревеном III још неких 100-150м. Са гребена се лако потом пречити улево до планинарског пута В. Мојстровка - Травник.
Све у свему, високо препоручљива и озбиљна тура коју је штета потрошити на преживљавање.
Тешких цугова има доста, добар део њих је опремљен клиновима који сигурно држе тежину тела али за падање је боље додати нешто своје или пажљиво отпењати.
Што би Аника рекао у скорашњем разговору по питању неких домаћих смерова IV+ скоро VII-, по истом принципу бих и ја овај смер оценио као чисти VI скоро VIII- :))
18-та дужина. фото:А.Спасић |
- Одлична општа физичка спрема, ако вам приступ до смера траје дуже од два сата можда није лоше да размислите о повратку.
- Одлична психичка спрема, ако вам почетни лакши иначе празни цугови представљају проблем можда је паметно да се ипак вратите.
- Одлична техничко/тактичка спрема, ако вам немање клинова у цуговима лакшим од пет ствара више питања, него одговора можда није лоше да размислите о враћању.
- Одлична пењачка спрема. Мислим да је за слободно понављање пожељно конфорно пењање на нивоу седам.
Приступне чаролије |
- Могуће је спојити 6 и 7, 8 и 9, 11,12 и 13 као и 14 и 15 цуг. Штанд пре "бункера", бр 17 боље је преселити под превис, ближе чувеној клоци. Доњи штанд у овом случају изложен је падајућем камењу из 19-тог цуга (после "бункера"). 18 и 19 дужина такође се могу спојити али мислим да није баш најбоље решење због трења.
- Најтеже место је дужина изнад "Вилица" у водичу за Словенске стене од Михалича наводи тежину V+/A1, слободно мислим да није лакше од VI+.
По завршетку последње шестице следи лепа плочаста рампа дужине нешто преко 100м и оцене до IV+. Даље смер прати први каминаст жљеб са десне стране. Њиме се пење око 70, а не 50м како каже водич. Даље следи рампа у лево без тежине. Ова рампа се прати до краја одакле се настваља очигледним гревеном III још неких 100-150м. Са гребена се лако потом пречити улево до планинарског пута В. Мојстровка - Травник.
Александар Спасић подно чувене клоце. Оригинална варијанта иде преко ње. |
Тешких цугова има доста, добар део њих је опремљен клиновима који сигурно држе тежину тела али за падање је боље додати нешто своје или пажљиво отпењати.
'ајд здраво :) фото: А. Спасић |
Нема коментара:
Постави коментар