Наркоманија

У пењању се мање више често може видети конзумирање "лаких" наркотика, наравно да понекад залута и која "тешка". На крају исто се дешава и у општој популацији. Међутим оно што мени изазива сажаљење за ову "нашу" децу цвећа јесте чињеница да су тако близу савршеном опијату, а опет тако далеко.
Ниже у тексту налази се моје писаније на ову тему,а рађено у оквиру завршног испита за инструктора спортског пењања.

Мјуза и стена, наркоманија посебне врсте.
а.т. у стенама Сиуране, Шпанија.
фото: Кристина Ађанин - Нина 

                                                 

                                                           Марихуана противу пењања

Познато је да се у свету многе јавне личности залажу за легализацију марихуане. Холандија је за сада једина земља која је допустила њену легалну дистрибуцију и конзумацију. Са друге стране, Светска антидопинг агенција, као и све остале земље света забрањују њену употребу како спортистима тако и целокупном становништву. Гледајући и слушајући ове расправе тешко је, а не питати се зашто је марихуана забрањена, зашто се прави толика драма, како то да је негде ипак дозвољена? Има ли она нека позитвна дејстава у животу и спорту, и ако има, која су то? 

Марихуана преко своје активне супстанце тетрахидроканабинолa делује на две врсте канабиоидних рецептора у људском организму. Прва врста рецептора смештена је у великом мозгу и њиховом активацијом примарно се утиче на рад дисајних органа и срца. Друга врста рецептора везује се за активацију имуног система и ово је једино поље где се кроз научне радове проналази позитиван утицај ове супстанце. Проблем са друге стране је тај, што марихуана не показује специфичност само за један тип рецептора, већ за оба истовремено проузрокујући и даље више штете по здравље него користи. Фармацеутске куће данас управо и раде на томе да издвоје супстанцу из марихуане која неће имати опште штетно дејство већ ће селективно деловати на жељену врсту рецептора.

Досадашња наука доказала је у више наврата штетност марихуане како на здравље људи, тако и на спортске способности.  Доказано је да марихуана може  проузроковати од лакших до тежих облика упале плућа и дисајних органа па све до карцинома овог система. Такође, штетно дејство показано је и по питању срца и његове функције, нивоа крвног притиска, као и код репродуктивних органа жена и мушкараца.  Везано за спорт, доказано је да марихуана значајно смањује издржљивост и снагу спортиста, затим да успорава време реакције, као и моторну координацију.  Због свог „опуштајућег“ ефекта али и стварања лажног осећаја самопоуздања, сматра се посебно опасном у спортовима где се захтева одлучност, разумност, координација и брзина реакције. Пењање, поред формуле 1 и кориде, сигурно да спада у првих десет спортова који захтевају све наведено до максимума код спортисте.

Напослетку можемо размотрити питање марихуане само кроз призму пењања, без обраћања пажње на то шта говори наука. Можемо поставити себи питање да ли нам је марихуана или било шта друго потребно да би наше пењање било боље или да би били задовољнији на било који други начин?

Пре него што одговоримо на ово питање, требало би да знамо шта је пењање, а самим тим можда и добијемо одговор на претходно постављена питања. Сматрам да је пењање лични пут прожет  самоспознајом, концентрацијом и сталним учењем. Пењање нас учи свесности тренутка у ком се налазимо, опуштању. Мисли су усредсређене на мишићну тензију, на покрет, и покушава се занемарити притисак прошлости, шта је могло да се деси или будућности, шта ме све још чека до завршетка смера. Пажњом фокусираном на садашњост, опуштајући се током пењања без обзира на притисак средине кроз коју се крећемо, резултира смањење стиска шаке, оптималном трошењу ограничене снаге у рукама, бољем и контролисаном извођењу комплексних и прецизних покрета. Све ово наново нас доводи до даљег развоја осећаја задовољства и опстајања у вертикалном свету насупрот стално активној гравитацији. Тиме се ствара позитиван зачаран круг између ума и тела.  Достићи ово идеално стање свести може се само дугим тренирање са бистрим мислима, способним за анализу и синтезу догађаја. Танка линија по којој хода ум, савршена пажња, свесност сваког дела свога бића, као и околине кроз коју се крећемо, јесте на крају осећање на које се „навлачимо“. Стање које је немогуће научити или достићи уз употребу било каквих опијата. Марихуана или нека друга супстанца можда може да завара и да се помисли да се успело у достизању таквог стања, али истина је да нема пречица на путу самоспознаје и да у тим тренуцима уместо нас проговара споља унета материја. Материја која ће сваки наредни  пут, претходно исцрпљујући наше рецепторе, захтевати већу дозу не би ли био постигнут исти или сличан ефекат. И тиме нас уводи у негативан зачарани круг ума и тела.

За крај, рекао бих да од пењања нема веће дроге. Meђутим за разлику од правих наркотика, пењање нас учи да се ослонимо на себе и своју унутрашњу снагу. Да се изборимо са својим страховима и стекнемо реално самопоуздање. Да тако стечено знање применимо у решавању било којег другого животног пробела. Јер снага је у нама, а не ван нас.