ЧЕШКАње

Адршпах - Миленци

Скоро да сам почео да размишљам да ме у пењању не може ништа велико изненадити. Можда ту и тамо који детаљ или цуг али цео смер или пењалиште, нема шансе...на своју срећу нисам дуго живеo у заблуди, чешки пешчар рекао је своје.
Ова земља централне Европе обилује овом врстом стене и ми смо обишли две локације. Први, на путу за другу, мањи и скромнији Козел који се налази у шумама ЈИ од Брна.

Козел, болдер-стена од одличног пешчара са доста лепих смерова висине 10 - 15м.

Друга локација била је на северу уз границу са Пољском и састоји се из три велика пењалишта: Адршпахске, Тепличке стене и Крижов врх. Прва два су много већа од трећег али Крижов свакако да заузима драго место у срцима многих пењача као уводно пењалиште.

Торњева у регији има више хиљада, сваки је попет и садржи барам један смер. 

Кампова у околини Теплица над Метуји има више. Пењалишта су лако доступна пешке, колима или возићем.   

Међу Тепличким скалама

Препорука коју смо ми добили, а која мислим да је скроз на месту јесте да се пар дана проведе на Крижовом пре него се крене на друга два "велика" пењалишта.

Математичка розцвичка VII-, 10м, једна алка - Крижов врх
Психо-математички проблем са једном познатом и неколико непознатих

Локална етика из доба дрвених бродова и металних људи и даље је на снази, а каже следеће: Нема магнезијума, нема трајног или привременог додавања било каквог метала у стену. Дозвољено је постављање клинова-алки првим пењачима само у вођењу и на растојању не мањем од 4м. Дозвољена су "мека" међуосигурања (прусици и гурне) која не оштећују стену.
Добра страна овакве етике јесте што не треба пуно пара за куповину опреме. Одприлике треба један прусик, један карабинер, један комплет, једна справа за осигуравање и једно уже. Мада се човек повремено запита шта ће му последње наведено кад ничем и не служи, а онда се та недоумица пренесе и на свих преосталих  пет комада опреме.

Чворић на помоћном ужету, прусику или гуртни, стално се намеће својим присуство у стилу: "ставиме, ставиме, ставиме!", а вама се просто никако неда.

 Чворић на задатку

Алке, брзо постају најбољи пријатељ. Једино што се ретко срећу.

Стара цеста V+, 80м  - Миленци, Адршпах

Смер Стара цеста или по нашки Нормалка попет је 1923 год., представља најлакшу варијанту изласка на највиши торањ Миленци. Састоји се од система камина и жљебова константне тежине. Психа, а и снага је све време у црвеној зони. Статистика за овај смер звучала би овако: пет цугова, сви V+, осим трећег који нема тежину. Дужина смера 110м, висина 80м. Алки (лепљени клинови), рачунајући и оне на штанду 4. Број хватова у задњих десет метара 5, иначе 0. Неопходна опрема, горе наведена.

Поређења ради, пар дана касније у Зилерталу (Тирол) попео сам на поглед један много, много, много тежи смер، барам по оцени и наспрам овога је као "продужени са млеком на Сави поподне". 

Камини Старе цесте

Ово је било...за све новце 

Е то се зове ЧЕШКАње, добро па се сузе не виде ;) 

Све у свему чешки пешчар и поред немања великих стена, висина од 10 - 80м представља ултимативни изазов и топло га препоручујем свима који редовно практикују филозофију "излазак из зоне комфора" у супротном кафа поред реке је скроз ок.

Неки корисни савети:
- За сваку од наведених области има посебан водич, међутим "Selected Climbs in Adršpach and Teplice" од Павела Лисака обухвата и Крижов врх, више је него довољно штиво за више месеци пењања. Једини проблем са овом књигом је што се теже налази.
- Локални систем оцењивања као и међународни користи римске бројеве, није увек у употреби али се повремено појављује те ваља припазити.

Комедијаши:

У продаји, смешна нафта! :)))