Референтна скала

Претходни пост подсетио ме је на ово давно започето, а тек сад завршено и објављено писање о низу референтних смерова у Србији.
Идеја је била следећа: да ли је могуће направити списак смерова који би били појам за своју оцену. Смер који би топло препоручио сваком. За прављење овог низа одлучио сам да узмем у обзир само смерове константне тежине, који оцену не граде на детаљима. Из искуства бих рекао да то и јесу не само најлепши већ и најобјективније оцењени смерови.

Планика VI, Борски стол. Пењач: Радмила Пејовић-Бека.  Фото: аутор текста

Ево како би изгледао низ до мени познатих тежина:

I  Јужни гребен (Борачки крш)
II  Западни гребен (Борачки крш)
III- Пролећни (Овчар бања)
III Централни камин/Плишани меда (Борачки кр.)-констатнат и леп али сумњиве оцене, између III и IV
III+
IV- Борски (Борски стол)
IV Ацин стебер (Сићево)
IV+
V- Пеђин жљеб/камин (Борски стол)
V
V+ Борков (Борски стол)
VI-
VI Планика (Борски стол)
VI+ Дискотека (Горњак)
VII- Нирвана (Борски стол)
VII Јојо (Сићево)-води се за оцену мање али сам личног става да је ова више одговара.
VII+ Старац и море (Грдоба)
VIII- Артур Кларк (Грдоба)
VIII Лева рука таме (Грдоба)
VIII+
VIII+/IX- Референдум (Грдоба)

Кад погледам овај низ и упоредим са степеништем стиче се јасан утисак да нам се школа састоји од врло уског и стрмом степеништа где свако мало фали по који ако не и читава група степеника. Тако да су скокови са једног на други, врло тешки и високо ризични. Нарочито забрињавајућа чињеница јесте да су највеће рупе управо на најкритичнијем месту, а то је сам почетак.

Па ко преживи

Ако упоредимо ово наше несрећно степениште са степеништима пењачки уређених земаља, рекао бих да су њихова не само са свим степеницима већ и много шира и мање стрма. Тако да се на сваком од степеника може безбедно стати, добро одморити и након тога спреман кренути даље.

Без много стреса

Све у свему овако гледајући и не чуди што су нам степеништа углавном празна.

Три трбуха VI+, Горњак. Пењач: Сана Зулић, фото: а.т.