Прелиставам ову књигу Без Јазије и долазим до поглавља о именима.
Гледам има ли мог и нађем га. Каже писац, за моје име, барам колико могу да растумачим ово старо писмо, да је састављено од две речи. Прва реч у имену колико толико ми је и јасна али кад је са другом кренуо да објашњава појам воде и наводи примере шаке, каше, шанца итд. Реко, ма важи, још мало ћу испаднем кишни човек...гледам даље, има ли шта боље.
Једно друго класичније име привуче ми пажњу - име Марко!
Каже писац књиге да име Марко представља средиште два појма. Први је појам таме и каже даље да отуда кад се из имена извуку сви самогласници добија се реч - мрк. А, насупрот појму таме у имену се налази и појам светлости. Представљена речју - јарко, а може и жарко. Е, сад наводи писац овде значај разумевања феномена непостојеће слово Ј, које служи да мења форму али не и суштину значења речи. Ово Ј је позната ствар из критика Вукове реформе тако да ћу само навести још једно име из ове збирке као леп пример овог феномена. Наводи се у књизи име Јован, који носи енергију овна односно предводника. Има тога још око слова Ј у књизи али да се вратим на Марка.
Име Марко је дакле према писцу комбинација светлости и таме. Мрака који лежи у свакој јарости, односно светлости као и обрнуто, светлости која лежи у свакој тами, односно мраку. Писац наводи и да је слово М "згодно" јер је средишно, тежишно слово, те отуда се налази у средини свих азбука и абецеда, па тако и у овом случају. Тиме писац закључује да име Марко значи: Светлост у тами, као и тама у светлости, срећа у несрећи као и несрећа у срећи или просто црно у белом и бело у црном. Или најпростије, што ја налазим, данашњим речником речено Јинг-Јанг бато!
Једва чекам да сретнем неког Јинга, а мож' и Јанга да га приупитам за Марково здравље ;)
Гледам има ли мог и нађем га. Каже писац, за моје име, барам колико могу да растумачим ово старо писмо, да је састављено од две речи. Прва реч у имену колико толико ми је и јасна али кад је са другом кренуо да објашњава појам воде и наводи примере шаке, каше, шанца итд. Реко, ма важи, још мало ћу испаднем кишни човек...гледам даље, има ли шта боље.
Једно друго класичније име привуче ми пажњу - име Марко!
Каже писац књиге да име Марко представља средиште два појма. Први је појам таме и каже даље да отуда кад се из имена извуку сви самогласници добија се реч - мрк. А, насупрот појму таме у имену се налази и појам светлости. Представљена речју - јарко, а може и жарко. Е, сад наводи писац овде значај разумевања феномена непостојеће слово Ј, које служи да мења форму али не и суштину значења речи. Ово Ј је позната ствар из критика Вукове реформе тако да ћу само навести још једно име из ове збирке као леп пример овог феномена. Наводи се у књизи име Јован, који носи енергију овна односно предводника. Има тога још око слова Ј у књизи али да се вратим на Марка.
Име Марко је дакле према писцу комбинација светлости и таме. Мрака који лежи у свакој јарости, односно светлости као и обрнуто, светлости која лежи у свакој тами, односно мраку. Писац наводи и да је слово М "згодно" јер је средишно, тежишно слово, те отуда се налази у средини свих азбука и абецеда, па тако и у овом случају. Тиме писац закључује да име Марко значи: Светлост у тами, као и тама у светлости, срећа у несрећи као и несрећа у срећи или просто црно у белом и бело у црном. Или најпростије, што ја налазим, данашњим речником речено Јинг-Јанг бато!
Једва чекам да сретнем неког Јинга, а мож' и Јанга да га приупитам за Марково здравље ;)
 |
| Зимске чаролије Западне Аустралије |
