Поглед Уназад

Силовање Алпинизма

2012-02-28T17:16:00.002+01:00

Са распадом оне свима познате државе почетком деведесетих распали су се и многи друштвени системи и почело је неко друго,чудно време. Време које можда најбоље описују две народне узречице: "Кад мачака нема, мишеви коло воде" и "Кад паметни заћуте, а ...". То друго, садашње време барам у свету планинарста остаће сигурно запамћено као ера перфидног уништавања алпинизма. Да ли се то дешава из нехата, незнања, са или без предумишљаја, комбиновано у овом тренутку можда и није битно јер је жртва и даље жива, а силовање у току.

Ниже у текту налази се моје писмо Планинарском савезу Србије као коментар на предлог новог правилника ове установе, а којим се регулишу све ствари везано за планинарство у земљи.

Дакле писмо:

Poštovani Borise,

obraćam se Vama i ostalim članovima komisije za izradu predloga novog statuta PSS čije mail-ove nemam, kao i UO PSS te vas molim da svima prosledite.

Moje ime je Siniša Vujić i bavim se planinarenjem, sportskim penjanjem i alpinizmom zadnjih 18 godina. U poslednjih nekoliko godina sigrno da spadam u grupu ljudi koji baram po broju bodova (međunarodni sportista) se bavi najintezivnije alpinizmom u Srbiji. Poslovno se bavim sportskom medicinom, a trenutno sam i na doktorskim studijama iz oblasti sporta. Stoga smatram da imam pravo da komentarišem predlog novog statuta PSS, a naročito član 8 i 51 u kojem se mešaju oblici kretanja, discipline, tehnike i taktike.

**********************************************************************************

Члан 8

Савез у складу са постављеним циљевима развија следеће планинарске спортске дисциплине:

Изворне планинарске дисциплине:

- пешачење у природи,

- планинарење,

- планинарска оријентација,

- планинско трчање,

- брдски (планински) бициклизам.

Техничке планинарске дисциплине:

1. Алпинизам:

- слободно пењање,

- пењање у леду,

- високогорство,

- кањонинг,

- турно скијање.

2. Спортско пењање:

- спортско пењање на природној стени,

- спортско пењање на вештачкој стени.

3. Спелеологија

4. Експедиционизам

*************************************************************************

Da bi razumeli moju kritiku, podsetiću vas na neke osnove:

Nauka koja izučava oblik ljudskog kretanja zove se Antropomotorika, i u okviru nje prepoznaju se dva oblika kretanja kod ljudi:

1. Filogenetski oblici kretanja, poput puzanja, hodanja, trčanja; koji su svojstveni svim oblicima iste biološke vrste, dakle svim ljudima i njihov razvoj je genetski određen.

2. Ontogenetski oblici kretanja se razvijaju tokom života i specifičnost su svake jedinke, to su složeni oblici kretanja poput plivanja, vožnje bicikla, skijanja, baratanje loptom itd. i proces usvajanja ovog oblika kretanja zove se motorno učenje.

Kroz primer bi ovo značilo sledeće: Trčanje je filogenetska aktivnost svojstvena svima, ali atletsko trčanje je tehnika trčanja koja se uči kroz trening i bavljenje atletikom. Isto tako je i sa hodanjem ili penjanjem.

Svi znamo da hodamo ali ne i da hodamo po neuređenom terenu, što bi se moglo nazvati planinsko hodanje. Isto to po pitanju penjanja, sva deca/ljudi znaju da se penju bez učenja ali slobodno penjanje, tehničko penjanje, speleo penjanje, penjanje po snegu i ledu svakako da su tehnike koje se uče i koje nisu genetski određene.

Sa svim ovim u vezi probaću da napravim predlog nove podele planinarskih disciplina i tehnika kako bi vam bila jasnija i sama podela na discipline:

Planinarske tehnike:

1. planinsko hodanje

2. planinsko trčanje

3. slobodno penjanje

4. tehničko penjanje

5. penjanje u snegu i ledu

6. kombinovano (stena i led) penjanje

7. speleo tehnika

8. planinska vožnja bicikla

9. planinsko skijanje

10. planinska orjentacija

Netakmičarske planinarske discipline (sa tehnikama koje se koriste):

1. Planinarenje - 1

2. Alpnizam - 1,3,4,5,6,9

3. Sportsko penjanje - 1,3

4. Boldering - 1,3

5. Turno skijanje - 1,9

6. Speleologija - 1,7

7. Kanjoniing - 1,7

8. Brdski biciklizam - 8

Takmičarske planinarske discipline:

1. Takmičarsko sportsko penjanje - 3

2. Takmičenje u bolderingu - 3

3. Takmičenje u kombinovanom penjanju/ledno penjanje - 5,6

4. Takmičarsko turno skijanje - 9

5. Planinska orjentacija - 2, 10

6. Planinsko trčanje (Sky ranning) - 2

Jako je bitan prefiks takmičarski/o. Jedinstvenost planinarskih disciplina upravo je ta što osnovni motiv pokretanja neke aktivnosti kod ljudi nije bilo takmičenje već boravak u prirodi, a da se daljom evolucijom istog došlo i do takmičenja. Što je u suprotnosti sa razvojem skoro svim ostalih sportova i zbog čega sve standardizovane reči u planinarstvu ne upućuju na takmičerski karakter neke discipline već je treba posebo naglasiti.

Svaka od ovih disciplina može da ima i svoje poddiscipline, kao što u okviru alpinizma postoji (tradicionalno/sportsko/tehničko penjanje u suvoj steni ili recimo ledno/drajtuling i kombinovano penjane u snegu i ledu,...) ili u sportskom penjanje gde postoje dve discipline (na veštačkoj i prirodnoj steni, brzinsko i težinsko) itd.

Zašto sam isključio visokogorstvo - zato što je planinarenje reč koja odlično oslikava šta se dešava u toj disciplini. Iz nekog razloga reč planinarenje je srozana na nivo pešačenja u priordi/livadarenja dok je na njeno mesto došla reč visokogorstvo, kao da planinarenje nema težinu samo po sebi. Visokogorstvo predstavlja sinonim za planinarenje, tom reči se do pre koju godinu lakše komuniciralo među planinarima, reč koja je brže i lakše opisivala mesto planinarske akcije. Uvođenjem visokogorstva kao discipline u poslednjih deset godina napravio se dodatni problem o kome ću kasnije nešto više pisati.

Pešačenje u prirodi ili žargonski rečeno livadarenje nikako ne može da bude sportska disciplina jer nema svoju tehniku i zato sam ga isključio iz spiska disciplini. Za ovaj vid kretanja čovek primenjuje svakodnevno hodanje koje je genetski određeno (filogenetsko kretanje). Dok je za planinarenje neophodno znati i tehniku kretanja po neuređenom terenu (npr. položaj stopala pri kretanju po kosini, položaj ruku pri kretanju: na rancu, pored tela u njihanju, prekrštene na grudima, korišćenje štapova/cepina itd)

Zašto sam izbacio ekspedicionizam kao disciplinu - zato što je to stil/taktika, a ne tehnika ili disciplina penjanja. Izučava se u okviru taktike u alpinizmu. Pored ove taktike penjanja koji je u mnogome prevaziđena, danas postoje još dva savremenija stila/taktike penjanja: alpinistički i kapsul stil. O svakoj od ovih taktika/stilova napisano je mnogo i može se lako naći u stručnoj literaturi tako da prednosti i mane svake od nje neću navoditi ali je jedno sigurno da ekspedicionizam nije tehnika ili disciplina već taktika. O ovoj taktici govori se i u važećem pravilniku PSS o klasifikaciji alpinističkih uspona pod članom 8.

Primer taktike u drugim sportovima: defanzivna, ofanzivna igra, 1 na 1, presing itd.

Po pitanju visokogorstva moraću malo više da napišem. Krajem osamdesetih PSS usvojio je kao svoj zvanični dokument Alpinistički pravilnik koji je uz neke manje izmene i dan danas na snazi i kojim se pored klasičnih uspona u steni, snegu i ledu ocenjuju i planinarski usponi (pristupi) na vrhove preko 3500m nadmorske visine tokom cele godine, ali i vrhovi preko 2000 m.n.v tokom zimskog perioda. Svako ko se bavio ovakvim usponima zna da oni predstavljaju vrhunsko planinarenje ali ne i vrhunski alpinizam. Ova tvrdnja se najbolje može videti kada se po važećem pravilniku PSS o bodovanju alpinističkih smerova izboduje npr. izlaz na Savin kuk (Durmitor) zimi, Denali leti ili Everest po južnom ili severnom grebenu van sezone monsuna. Savin kuk nosi 2.9 bodova, Denali 175.16, dok Everest 319.69 bodova, sa druge strane po važećem pravilniku PSS o kategorizaciji sportista može se videti da za sticanje zvanja medjunarodnog sportiste u alpinizmu treba da za jednu godinu skupiti 1120 bodova. Što jasno ukazuje da penjaje Everesta kao planinarske ture nije mala stvar ali ne i dovoljna da bi se dobilo zvanje medjunarodnog sportiste, pored Everesta nephodno je da se u istoj godini uradi još četiri slična pristupa na vrhove preko 8000 metara da bi prema važećem pravilniku PSS postali alpinista međunarodnog ranga, a da se pri tom držite isključivo tehnike hodanja. Međutim u disciplini visokogorstvo je ovakav jedan uspon na Denali, Everest, itd. sam po sebi dovoljan za sticanje zvanja i privilegije vrhunskog sportiste. Što je samo po sebi pravni presedan jer u okviru iste kuće (PSS) postoje dva pravilnika koja regulišu istu stvar na kontradiktorne načine, stari realnog kriterijuma (alpinistički) i novi bez kriterijuma (visokogorski).

Uvođenjem visokogorstva kao discipline u planinarstvo u poslednjih deset godina krenulo se jednim čudnim putem koji meni lično nije jasan. Ako se želelo pošto poto da podigne broj rangiranih sportista kako bi savez ušao u višu kategoriju sportova, u tome se uspelo ali šta se sve drugo narušilo i koliko štete na duge staze napravljeno? Šta se dešava sa vrhunskim sportistima visokogorcima koji stavrno veruju da taj trud koji su uložili je dovoljan za vrhunsko bavljenje sportom i kakvu poruku oni prenose mladima. Potom, otvaranju vrata za manipulacije na relaciji vlasnika firme za organizuju planinarskih pohoda u visoke planine i njihovih vodiča koji se plaćaju preko budžeta republike Srbije,a ne od sredstava koji su ljudi uplatili za takav jedan aranžman, itd. Svako ko želi da sazna nešto više na ovu temu treba da se samo malo raspita oko sebe.

Visokogorstvo kao disciplina je ušlo u sopstveni začarani krug od 5-10 vrhova, što i ne bi bilo veliki problem da ne troši energiju i resurse klasičnog planinarstva, takmičarskih disciplina i ozbiljnih aktivnosti u okviru PSS.

Po pitanju člana 51. grupisanjem "tehničkih" planinarskih disciplina pod jednu komisiju dodatno bi unazadili rad ovih disciplina (alpinizma i sportskog penjanja). Kao bivši predsednik komisije za alpinizam PSS, a siguran sam da i većina vas odlično zna koliko energije je neophodno da bi se određena zamisao sprovela u delo i to okružen sa ljudima koji imaju iste ciljeve. Spajanjem alpinizma u kom dominira netakmičarski duh i sportskog penjanja u kom dominira takmičarski duh bilo bi spajanje nespojivog. Istorijski gledano, sportsko penjanje je sport koji je nastao iz alpinizma krajem osamdesetih ali se početkom devedesetih jasno odvojio svuda u svetu od alpinizma upravo zbog tih enormnih idejnih razlika i po tom pitanju nema nikakvih dilema.

Primer za ovoko nelogično spajanje bi bilo kao kada bi u atletici spajali trkačke (sprint, prepone, stipl, itd) i skakačke discipline (skok u dalj, vis) pod jedno sa obrazloženjem da obe sadrže tehniku trčanja.

********************************************************************************

Члан 51

Планинарско спортске активности у Савезу се обављају кроз рад стручних и организационих комисија.

Стручне комисије су:

- комисије за изворне планинарске дисциплине,

- комисије за техничке планинарске дисциплине,

- комисија за спелеологију,

- комисија за експедиције,

- комисија за обуку и усавршавање планинарских знања и вештина,

- комисија за превентиву и безбедност у планинама,

- комисија за Службу водича.

Организационе комисије су:

- комисија за планинарске објекте и терене,

- комисија за заштиту природе планина,

- комисија за архив,

- комисија за награде, признања и категоризацију

- комисија за маркетиншку делатност,

- комисија за рад са младима.

**********************************************************************************

Ovde nema razloga da ponovo pobrajam sve specijalizovane komisije koje su do sada postojale i koje treba da nastave sa svojim radom, a da se jedino izbaci komisija za ekspedicionizam, pošto sam predhodno objasnio i podsetio da je to taktika penjaja.

Sa svim gore navedenim, molim vas da još jednom revidirate svoj predlog jer se bojim da će ovakav statut nastaviti usporavanje razvoja alpinizma kao i ostalih planinarskih disciplina, a dovešće i do daljeg podsmevanja među sportskom javnošću čitajući ove pojmove kojim se brkaju osnove u sportskoj nauci.

Podsmeh koji sam do sad često čuo od ljudi iz MOS-a bio je na temu "seniora" vrhuskih sportista, koji se osim u PSS javljaju samo još i u maketarstvu.

p.s. Poznato mi je da je Skupština zakazana za 18.02.2012 god ali je predlog statuta došao do mene pre četiri dana i da je ovo bio minimalan rok za koji sam mogao da razmislim, da se raspitam i saznam da nisu zvanično pitane stručne komisije poput Komisije za alpinizam PSS i na kraju da napišem svoj komentar.

S' nadom da PSS kao unija više hiljada punoletnih ljudi koji na isti način vole planine može biti primer uređenosti svojoj zemlji.

Ukoliko treba neka dodatna objašnjenja ili pomoć molim da me kontaktirate.

Srdačan pozdrav,

Siniša Vujić

Водопад Скакало на Манастирици

2012-02-21T19:48:00.000+01:00

јан.2009. Видљива сва три скока са претећом рупом на врху.

После пар зима чекања, коначно нам је пошло за руком да водимо колико толико оформљен и последњи, највиши скок дивчибарског водопада и тиме га целог спојимо.
Доње две каскаде попете су пре пар година, међутим ове зиме остале су не пењиве због обилних снежних падавина које су их потпуно затрпале.
Што се последњег скока тиче, десна излазна варијанта била је превише опасна за вођење. Текућа вода Манастирице је не само стањила већ и озбиљно одвојила у том делу лед од стене. Са друге стране, леви излаз довољно је био очуван за алатке али не и за ледне клинове тако да је дрво добро дошло у помоћ за последња међуосигурања.
Према критеријумима водича за Ледно пењање по Словенији, мислим да водопад на Дивчибарама без проблема залужује оцену II/3-4, 50м.
Иако нема критеријум за 4, ова оцена би требала највише да стоји због опасности при изласку са врха слапа.

Сана на врху слапа

Ледено доба :)

2012-02-13T20:04:00.001+01:00

Чувар плаже у зимском периоду ;)

Једна од ретко формираних турно тура око, преко језера и кроз шуму на Ади, ових дана је у пуном сјају (С1, 7-10км).
А, тек кафаница после свега! :)

Језером; турјаш Зоран Гамбирожа

Нешто о дивљим коњима по Столовима

2012-02-10T00:51:00.001+01:00

Још једна изненађујуће лепа турно тура по Столовима јужно од Краљева. Технички лака С1 али физички захтевна, нарочито ако има доста снега на путу. Од села Каменица (маркери: чесма, продавница и кафана) до врха (1375м) има око 10км и 1000м висинске разлике.
Доњих 5 км пролази се углавном кроз листопадну шуму младице, док је друга половина по отвореном гребену на којем царују дивљи коњи. :)
У име (нас) дивљих коња: "Живело исељавање села и насељавање градова!"

Гребеном

"Дивља" екипа: Милош - Дуги, Сана и моја маленкост иза фотоапарата

Овај пут догурали до коте 1150м, мнооогооо ладно бејаше! ;)

Мањинов

2012-02-07T02:10:00.000+01:00

Мањинов смер, Горњачка клусура

Пре него је нападао нови, проверили смо да којим чудом комбинација јужне стене и минуса нису направили смрзнутокашасти снег добар за комбинацију. Међутим снег се није дао преварити те је убедљиво остао сув. Пењање је свакако било лепо, занимљиво и другачије од летњег.
Од зимске опреме осим рукавица, коришћене су дерезе у последњем цугу, док је цепин мање више остао не примећен (сувишан).

Мањинов (100м висине или око 180м дужине) у сувом пењању носи оцену II/III док за зиму

би могао да има и М3/М4.

3.фебруар 2011

2012-02-03T23:44:00.001+01:00

На данашњи дан пре годину дана страдали су пењући слапове велики пријатељи Милан Саватић и Владимир Филиповић.

Фића у стени Мојстровке, Јулијски алпи

Миланац на спусту са Миџора, Стара планина

Имао сам велику срећу да сам их познавао.

Слава им.

Бели-град

2012-01-31T16:58:00.001+01:00

Сваке зиме захваљујући снегу град стварно постане бео, ево мало детаља са урбаног турирања.

Авала и ако не превише грандиозна планина, крије лепе детаље.

С4 по јаругама Авале :)

позајмљено из зиме 2009.

506м.н.в :)

Маљен и то Велики

2012-01-24T21:40:00.001+01:00

Дивчибарске чаролије

Док температура расте, а снег се слеже ухваћен локални класик.
Краљев сто (1104м) преко Забалца (1011м) и шумске кафана под Петрушином косом (780м) на В.Маљен (970м) и назад.
До Забалца од Краљевог може се без крзана са слободном петом, затим следи леп и лаган спуст по отвореној падини до шуме С1, где се преко нешто стрмијег терена спушта до потока С2. Потом узводно до кафане од које на ЈИ и горе преко гребена Петрушине косе до Великог Маљена, а потом опет савршен спуст назад С1-2 до кафане и узбрдо на почетак.

Обронци Великог Маљена

Кафански живот у зимском периоду, само још туристи да нагрну и исплати се! :)

Шумадиjски вилајет

Зјазд са В.Маљена

Поточне пукотине :)

Јужни пол

2012-01-18T15:38:00.002+01:00

15 јан. 2012 год. авантуриста и планинар Драган Јововић прешао је скијама преко Јужног пола, као члан агенцијске експедиције "7 Summits Russia".
За почетак експедиције одређен је 89 степен Ј, а до међународне метеоролошке станице на Јужном полу раздвајало их је 106км арктичке пустиње.
О овом лепом и занимљивом подухвату више на сајту Јужни пол 2012.

Крњача челинџ или нешто о стени, шуми и слободи

2012-01-12T20:26:00.001+01:00

Одличан кратометражни филм Бојана Јанезића снимљеном на пењалишту Крњача у околини Прибоја, ЈЗ Србија.

Турно туре

2012-01-12T02:49:00.000+01:00

Два турно класика забележена ове године у В.Татрама.

1. Татранска Полианка - Слиески дом; 680 м.в.р, С1.
Тура препоручљива за почетнике, лакши дан или лошије временске прилике. Успон је могућ по планинарској стази уколико има довољно снега нарочито у доњој половини, док је спуст по угодном шумском путу.

Раскршће

Борба са стрмином

Кад ветар и снег са јела нападају

У подножју Слиеског дома/хотела

2. Стари Смоковац - Хребиенок - Мала Студена долине - Терихо чата и назад- Ломнички поглед - Скалнато плесо - Татранска Ломница; 1280 м.в.р, С1-2/С3.

Разнолика тура која располаже од уређених ски, преко уских планинарских стаза до не уређених стрмих жљебова са слаломом међу болдерима и клекама. Последње је највише заступљенм у последњих пар стотина метара испод Терихо чате (С3), остало је све мање више С1-С2.

У даљиини видљива СЗ стена Ломничког штита и Мала Студена долина

Мала Студена долина

Под Терихом

Погледа са Терихо чате 2015м.н.в

Прилаз Скалнатом плесу - рефлекори и топови ски стазе

Тупа - Галфијев гребен

2012-01-04T00:45:00.002+01:00

Високе температуре ове зиме неповољно су утицале на формирање слапова у нижим деловима Татри. Међутим пењање не заостаје, преселили смо се у више крајеве и попели класик у СЗ стени Тупе, Галфијев гребен III, 500м, 5ч. Ова оцена је мало збуњујућа, обзиром да звучи као да је у питању пењање суве стене, сложили смо се да свакако не прелази М4 у систему оцењивања комбинованог пењања.

Доста приступачна СЗ стене Тупе на неких 45мин од Попрадског плеса (језера).
Галфијев гребен налази се у центарлном делу видљиве стене изнад највиших клека.

Улазна стена.

Водич за З.Татре од М.Бобовчака и М.Јацина наводи да је улаз директно из јаруге са леве стране, међутим он се налази неких 10-15м лево и почиње системом рампи.

Прве две дужине су кључне, после свет постаје нешто положенији.

Екипа (Д-Л): Александар Спасић, Сана Зулић и аутор текста

Kроз слапове Високих Татрица :)

2011-12-29T19:49:00.005+01:00

Високе Татре, брда не много велика али зато жилава баш као и локални пењачи (Кукочка, Колер, итд). Прошарана слаповима до чијих се улаза већином мора добро ознојити, срећом је температура ваздуха у дебелом минусу тако да се ни зноју не излази напоље тек тако. Све у свему брда сачувана за праве љубитеље истих. Хладно је, тешко је, лепо је.

Већина маркантних слапова уцртна је на мапи.

Бјеловодска долина на крајњем северу уз границу са Пољском, можда је једини изуетак по питању приступачности. Најпосећенији слапови су наравно крајпуташи, смештени неких 20-30 мин лаганог хода од паркинга у Лисој пољани.

Први слап Мала Тисовка налази се на 10-так минута хода док су остали груписани изнад првог одморишта (надкривена клупа), још неких 15мин даље.

Изнад одморишта доминира Мрозеков лад, лево од њега на 20м је Адинов. Док су слап Каскади и Очи пуне леда још којих стотинак метара даље путем, узводно.

Видљив врх Мале Тисовке II/4-5

Тежина је у излазном детаљу Тисовке, мада бих рекао да је због структуре леда критичнији почетак друге дужине (средина слапа).

Адинов лад II/3

Мразеков лад II/4

Kаскади II/3 у врху слике.

Велика студена долина такође садржи већи број "приступачних" слапова. До улаза у долину стиже се за око сат хода из Старог Смоковца или се пут може олакшати возом Хребјеновка. Даље су приступи од 30 до 60мин.

Велика Студена долина у пром плану Веверков, даље десно Бибин лад. Грошов је још даље, не види се.

Веверков лад II/4

Безимени слап, лево од Бибиног (свеће) II/3

Доњи део Грошовог лада II/2+

Неки од којекуда разбацаних слапова:

Слап у Патри II/3-4 изнад Попрадског плеса (језера)

Скок II/2, Млиничка долина

Још који детаљ:

За неке "даље" слапове абзајли су "по вољи".

Планинарски дом - Лиса пољана

Више детаља на сајту: http://www.tatry.nfo.sk/

Инспирација

2011-12-21T03:16:00.002+01:00

Ко ће га знати...биће што бити мора али свакако да инспирише даљином и лепотом.

Ноа Магнус

2011-12-14T22:11:00.002+01:00

Лепе вести овај пут стижу из Грдобе подно Јабланика.
Лука Перуновић попео је првенствено смер Ноа Магнус који се сматрао за један од најтежих "реалних" пројеката у Србији по питању класичног спортског пењања. Смер је опремио 2003 год. Благоје Доброта.

Ако се не варам овим би могао бити уписан и први смер у Србији са префиксом XI, остало ће се видети.

Честитам! :)

Трећа срећа

2011-12-13T01:35:00.001+01:00

Значи ,не леви нити право већ десни кањон, односно стене.

Једна од многих стена која се назире кроз крошње "десног" кањона.

Мислим и оне стене лево, као и кањон право су ок за нешто али прави будући рај слободног пењања рекао бих да се налази сакривен у десном кањону, како их локалци једноставно зову. Кањону Клочанице подно брда Бељаничког.
И још једна занимљивост десног кањона. Већина стене је северо-источно орјентисана и добро заштићена крошњама, тако да обећава као одлична летња дестинација.

Кањон Ресаве - "право"

У кањону право за сад има нешто близу 10 спортских смери, а у стенама лево 2.

Нулта тачка орјентације. Одавде се одређују стране света...лево, право, десно итд. ;)

У потрази за ко зна чим!?

2011-12-08T00:56:00.002+01:00

Торањ старе преводнице

Погледи у стени.

Још нисам себи разјаснио шта сам радио ходајући блатњавом стазицом крај обале Хрудимке.

Да ли сам лутао у потрази за тренингом или сам ишао на тренинг да бих лутао!? На крају је можда и свеједно, нашао сам овај торањ од 10-так метара са исклесаним или намалтерисаним хватовима и алкама тако типичним за ове крајеве, по једна на сваких пет метара ;)

ЧЕШКАње је и овај пут било загарантовано али по потиљку главе, док сам се питао ко је оволико фанатичан био?

Сала Болдер-паба Гекон - Пардубице

Гомила болдер проблема који се редовно мењају. Сви уцртани и оцењени, и више него добра ствар.

Швапски мени

2011-12-05T20:54:00.000+01:00

Ноћни живот Гетингена

Поглед из другог угла. ;)

Градско-брдски бициклизам.
Ништа боље не иде по џомби од рента макине. :)

Научни приступ решењу проблема

2011-12-01T21:04:00.002+01:00

Током предходног викенда у Београду од стране инстр. алп. Петра Павловића одржана је демонтрација различитих метода извлачења "палог партнера", као и мерења сила при том. Решене су неке недоумице али и потврђена ранија сазнања.

Закључак: ролице су закон али без снаге, ум може само да се слика.
Препорука: ролице обавезно на појас и удри по згибовима, а може и чучњевима. Зависно од технике ;)

Врх Богова

2011-11-29T01:42:00.000+01:00

Јапански манга стрип Врх богова писца Баку Јумемакуре и сликара Јиро Танигучија, доспео ми је у руке захваљујући колеги љубитељу стрипова и оном класичном коментару: "ти си планинар, тебе ће ово занимати". И био је у праву.
Насликан и написан од стране алпиниста за алпинисте, о алпинизму. Једина мала мана коју налазим јесте не баш стручно јекавско превођење али кад се навикнете да је избочина, превис или плафон и томе слично, све постаје ок. Кроз стрип се веома озбиљно обрађују вечне теме, етика, недоумице, легенде, као и истинти догађаји из света алпинизма. Преоручујем.

Читати у манга стилу, са десна на лево:

Разговор се води у кафани после клупског састнака на тему која се лако препознаје.

Кога занима шта се даље дешавало са Хабуом и другим темама...мораће да прочита Врх богова. :)

Будући олимпијски град

2011-11-19T02:16:00.000+01:00

Чекајући 2012 год.

Град у коме сам пре више година почео да толеришем пластику под прстима, а онда и заволео.

Спортски центар "Westway"

Ново реновиран болдер део вештачке сале, некад је много више личо на пећину, сада пластика 100%. Добра идеја која се можда запати и код нас, на месечном нивоу праве се детаљи од хватова истог колора. На инфо табли поред уписане су оцене за сваки од постављених детаља. Предност оваквог система јесте што се објективније прати сопствени напредак.

Комбинација старе и нове пластике

Ранојутарњи обилазак:

Споменик палим бициклистима:

Референтна скала

2011-11-15T19:39:00.000+01:00

Претходни пост подсетио ме је на ово давно започето, а тек сад завршено и објављено писање о низу референтних смерова у Србији.
Идеја је била следећа: да ли је могуће направити списак смерова који би били појам за своју оцену. Смер који би топло препоручио сваком. За прављење овог низа одлучио сам да узмем у обзир само смерове константне тежине, који оцену не граде на детаљима. Из искуства бих рекао да то и јесу не само најлепши већ и најобјективније оцењени смерови.

Планика VI, Борски стол. Пењач: Радмила Пејовић-Бека. Фото: аутор текста

Ево како би изгледао низ до мени познатих тежина:

I Јужни гребен (Борачки крш)
II Западни гребен (Борачки крш)
III- Пролећни (Овчар бања)
III Централни камин/Плишани меда (Борачки кр.)-констатнат и леп али сумњиве оцене, између III и IV
III+
IV- Борски (Борски стол)
IV Ацин стебер (Сићево)
IV+
V- Пеђин жљеб/камин (Борски стол)
V
V+ Борков (Борски стол)
VI-
VI Планика (Борски стол)
VI+ Дискотека (Горњак)
VII- Нирвана (Борски стол)
VII Јојо (Сићево)-води се за оцену мање али сам личног става да је ова више одговара.
VII+ Старац и море (Грдоба)
VIII- Артур Кларк (Грдоба)
VIII Лева рука таме (Грдоба)
VIII+
VIII+/IX- Референдум (Грдоба)

Кад погледам овај низ и упоредим са степеништем стиче се јасан утисак да нам се школа састоји од врло уског и стрмом степеништа где свако мало фали по који ако не и читава група степеника. Тако да су скокови са једног на други, врло тешки и високо ризични. Нарочито забрињавајућа чињеница јесте да су највеће рупе управо на најкритичнијем месту, а то је сам почетак.

Па ко преживи

Ако упоредимо ово наше несрећно степениште са степеништима пењачки уређених земаља, рекао бих да су њихова не само са свим степеницима већ и много шира и мање стрма. Тако да се на сваком од степеника може безбедно стати, добро одморити и након тога спреман кренути даље.

Без много стреса

Све у свему овако гледајући и не чуди што су нам степеништа углавном празна.

Три трбуха VI+, Горњак. Пењач: Сана Зулић, фото: а.т.

Једини и прави пут...

2011-11-14T21:01:00.000+01:00

Преко Мораве

...који треба да нас преведе преко реке незнања, умишљености и погрешних амбиција, а потом доведе до развијеног алпинизма земље Србије. Тим путем иде се у друштву јаке локалне заједнице и са бушилицом у руци. У то сам сада апсолутно сигуран. Раније сам тако само мислио, потом се за исто залагао, а на срећу сад и осетио да такав имагинарни пут можда настане и на нашем тлу.
Први пут кад сам пењао ван оквира нашег казамата у земљи где се на спомен речи болт добија метак у чело, тамо и поред потенцијално ризичног стила пењања (солирања) нисам се осећао толико небезбедно колико на нашим "провереним" пењалиштима. Тамо сам имао добру стену и пуно избора: пењати, одпењати, скренути лево до полице или десно до лакшег терена, стајати и чекати док неко дође, увезати се и чекати, вриштати... Свеједно је било на крају шта ћу од наведеног урадити кад је стена била добра и све је зависило само од мене. Тада сам се још запитао излазећи из смера, како то да се сад осећам много безбедније него у домаћем смеру који се сматра добрим старим опремљеним класиком.
Ствар је заправо јако једноставна, ако се жели какав такав осећај нормалности, логичности и контроле ризика нешто у систему мора да ваља. Не може и стена и међуосигурања да буду лоша, једно од наведеног мора ваљати иначе се игра зове Руски рулет, а не пењање. Ствар на коју ми можемо утицати ако на другу већ не, јесте квалитет међуосигурања. Тај квалитет се у "сумњивим" стенама управо и постиже са бушилицом у руци.
Са друге стране још увек сматрам да је глупо изгубити једну од кључних вештина које алпинизам тражи, а то је знање о традиционалном пењању. Једна од водећих фигура за успостављање равнотеже између бушилице и традиције јесте јака локална заједница. Која поред радне снаге, представља и знање. Знање о томе где се налазе "здраве" пукотине, жљебови, увца или торњићи која се чувају за заглавке и гуртне, а где су крушљиве деонице или зарђали клинореди која дозивају да буду очишћена и замењена новим "сјајним" плочицама.:)

Студенски II/III, 100м.

Нешто на ту тему имао сам част да осетим пењући старонове смерове Овчар-Каблар клисуре попут Студеснког, Пречнице и Пролећног. Оно што је мени нарочито чинило задовољство јесте да у сређивању наведених смерова нисам директно суделовао, већ сам само уживао. :)

Студентски, митраљеско гнездо

Пролећни II/III, 100м.

А погледи се губе у даљини ;)

Висока школа слободног пењања

2011-11-04T15:28:00.000+01:00

Одличан кратки филм Француза Арнауда Петита, који је ако се ја питам имао за циљ промовисање "нове" врсте френдова. Са друге стране пружа толико много детаља да га вреди погледати неколико пута.

Исто ово само без могуђности успутних излаза (болтова) из проблема заслужује статус проф. др мр Трад. ;)

Трчећи МоцартБургом ;)

2011-10-30T00:22:00.000+02:00

Улицама

Сад некако надоилази онај део године кад се ради на чудним местима, а са тим и прилагођавање. Укратко, старе навике на новим местима. :)

Буђење града

Будистичка тупа у брдима Монхсберга

Лепа хала са доста смерова преко 20м висине и болдер ареном

Место за одмор

Во Македонија

2011-10-26T01:54:00.000+02:00

MR McTrip from Jure Niedorfer on Vimeo.

Занимљув филм словеначког продуцента Јуре Нидорфера о једном од водећих болдер дестинацији на Балкану, а вероватно и шире.

Прогресија

2011-10-24T19:02:00.000+02:00

Очигледност

До скора не баш лако замисливо али ипак остварено, почетни летњи алпинистички течај у болдер сали. Београд 15.октобар 2011.

Контролисаност

Једноставност

Приступачност

Величина на крају можда и није толико битна ;)

Прстићи у Носу

2011-10-16T19:12:00.000+02:00

Лепе вести ових дана стижу из Калифорније.

Петар Берилазић и Милош Ивачковић попели су смер Нос (The Nosе - El Capitan) оцене измећу 5.14а и 5.9 C2, 2900 фита.
Реко бих да је пут био врхунски, свака част! Слике су постављене захваљујући Милошу, уживајте.

Зилертал - Тирол

2011-10-06T22:38:00.000+02:00

Шта рећи, а не заплакати. Скоро сам сигуран да би неко сад рекао: "Шта, зар је тако добро!" али истина је нешто другачија. Све је тако добро ограђено. Човек је у тамошњу "шуму" давно загазио и не мисли да оде. Ограде су постављене и назад нема. Хлеб је јефтин, тако да не пали ни она наша: "Трбухом за крухом!". Нико ту не планира да оде, чак напротив. Могло би се рећи кад би било неког смисла: "Права клаустрофобија у сред агорофобије".

Са погледом на забрану

Стена је добра, заправо одлична. Гранит за пример, нема шта, али људи, ограде, рампе, забране...некако није то, баш то. Барам за мене.

Прилаз једном од блокова сектора "Ewige Jagdgrunde"

Сектор Евиге Јаг...дефинитивно спада у нај, нај долине. Смерови су висине 20-30м и стварно пружају врхунски угођај. Препоручујем смер Рипентрип 7а; нови лични рекорд пењања на поглед :)))

Код Евига Ј... Мини паркинг лево, једино парче земље где је "дозвољен" живот ван прописа. Има места за 10 кола или шатора па ко пре уграби.

Сектор "Rabenwand" топло препоручујем, нешто је више у долини и ваља мало ходати али пружа какав, такав осећај планине и забачености. Садржи два смера, Црну птицу (Blackbird) и Вранино гнездо (Das Rabennest) оба обилују лепим гранитним пукотинама и експонираним детаљима.

смер Црна птица VII-, 100m

Једнан од занимљивих растежаја Црне птице

смер Вранино гнездо VI+, 100m

Минхенска школа ;)

Госпоџо, брате само лево! :)

Беков

2011-09-19T22:41:00.000+02:00

Тада је г-дин Т.Хубер ослободио смер Салат

Из периода кад сам много више пењао очима него рукама, срцем него главом појавио се у горе наведеном часопису мини водич за Словачку са својим живописним цртежима, а међу њима Беков. Било је само питање времена кад ћемо се срести. :)

Како одолети оваквом пејзажу. Рибице у скоку, утвђење на врху, пивце крај реке...

или не видети духа који заробљен живи у замку.
Западна стена

И нашли смо се тамо где свет престаје

Лепо је седети у сенци тек упознатог другара уз осећај као да се већ деценијама познајете

Прилаз стени? Да, да, баш кроз ту капију.

онда преко игралишта...

на меку травицу...

потом себи пронађеш пар...

и фино плежеш по ваз дан! ;)

Е сад, било је ту још неких детаља са голубовима. Ако ћемо поштено са много голубова али што кварити бајку о замковима и принцезама са неким мекo, разгазним детаљима. ;)

Ватрогасац:

ЧЕШКАње

2011-09-15T22:48:00.000+02:00

Адршпах - Миленци

Скоро да сам почео да размишљам да ме у пењању не може ништа велико изненадити. Можда ту и тамо који детаљ или цуг али цео смер или пењалиште, нема шансе...на своју срећу нисам дуго живеo у заблуди, чешки пешчар рекао је своје.
Ова земља централне Европе обилује овом врстом стене и ми смо обишли две локације. Први, на путу за другу, мањи и скромнији Козел који се налази у шумама ЈИ од Брна.

Козел, болдер-стена од одличног пешчара са доста лепих смерова висине 10 - 15м.

Друга локација била је на северу уз границу са Пољском и састоји се из три велика пењалишта: Адршпахске, Тепличке стене и Крижов врх. Прва два су много већа од трећег али Крижов свакако да заузима драго место у срцима многих пењача као уводно пењалиште.

Торњева у регији има више хиљада, сваки је попет и садржи барам један смер.

Кампова у околини Теплица над Метуји има више. Пењалишта су лако доступна пешке, колима или возићем.

Међу Тепличким скалама

Препорука коју смо ми добили, а која мислим да је скроз на месту јесте да се пар дана проведе на Крижовом пре него се крене на друга два "велика" пењалишта.

Математичка розцвичка VII-, 10м, једна алка - Крижов врх
Психо-математички проблем са једном познатом и неколико непознатих

Локална етика из доба дрвених бродова и металних људи и даље је на снази, а каже следеће: Нема магнезијума, нема трајног или привременог додавања било каквог метала у стену. Дозвољено је постављање клинова-алки првим пењачима само у вођењу и на растојању не мањем од 4м. Дозвољена су "мека" међуосигурања (прусици и гурне) која не оштећују стену.
Добра страна овакве етике јесте што не треба пуно пара за куповину опреме. Одприлике треба један прусик, један карабинер, један комплет, једна справа за осигуравање и једно уже. Мада се човек повремено запита шта ће му последње наведено кад ничем и не служи, а онда се та недоумица пренесе и на свих преосталих пет комада опреме.

Чворић на помоћном ужету, прусику или гуртни, стално се намеће својим присуство у стилу: "ставиме, ставиме, ставиме!", а вама се просто никако неда.

Чворић на задатку

Алке, брзо постају најбољи пријатељ. Једино што се ретко срећу.

Стара цеста V+, 80м - Миленци, Адршпах

Смер Стара цеста или по нашки Нормалка попет је 1923 год., представља најлакшу варијанту изласка на највиши торањ Миленци. Састоји се од система камина и жљебова константне тежине. Психа, а и снага је све време у црвеној зони. Статистика за овај смер звучала би овако: пет цугова, сви V+, осим трећег који нема тежину. Дужина смера 110м, висина 80м. Алки (лепљени клинови), рачунајући и оне на штанду 4. Број хватова у задњих десет метара 5, иначе 0. Неопходна опрема, горе наведена.

Поређења ради, пар дана касније у Зилерталу (Тирол) попео сам на поглед један много, много, много тежи смер، барам по оцени и наспрам овога је као "продужени са млеком на Сави поподне".

Камини Старе цесте

Ово је било...за све новце

Е то се зове ЧЕШКАње, добро па се сузе не виде ;)

Све у свему чешки пешчар и поред немања великих стена, висина од 10 - 80м представља ултимативни изазов и топло га препоручујем свима који редовно практикују филозофију "излазак из зоне комфора" у супротном кафа поред реке је скроз ок.

Неки корисни савети:
- За сваку од наведених области има посебан водич, међутим "Selected Climbs in Adršpach and Teplice" од Павела Лисака обухвата и Крижов врх, више је него довољно штиво за више месеци пењања. Једини проблем са овом књигом је што се теже налази.
- Локални систем оцењивања као и међународни користи римске бројеве, није увек у употреби али се повремено појављује те ваља припазити.

Комедијаши:

У продаји, смешна нафта! :)))

Књига

2011-07-29T04:15:00.000+02:00

Не тако давно, једна особа крајње озбиљна у мом присуству је изустила: "Ја све знам!". Након тога само сам занемео, ипак нико се од Сократа није се усудио да тако лако изговори такве речи. Неко време сам се питао да није та свезнајућа особа овде да би спасила човечанство од глупости или дала одговоре на вечна питања!? На моју жалост одговор се лако и брзо наметнуо. Како нам човечанство у последње време све више тоне, без индиција да му неко свезнајући помаже да се из кризе извуче, могло би се на крају закључити да је и ово још један случај несрећног детињства. Иначе, каква би то част била, познавати...

Литература за ширење круга знања

На срећу свих који знају колико не знају постоје књиге из којих се сваки дан може по нешто мало знања украсти, па ко докле догура.
Књига покојног професора Филолошког факултета у Београду и великог алпинисте Рашка Димитријевића (1989-1988) је ремек дело које се не сме пропустити.
Књига је написана после немилог догађаја који је задесио писца при пењању Гребенског смера у Јаловцу 1938 у којем нико на срећу није теже повређен, а у штампу је пуштена 1982 год. Данас је нема у слободној продаји али уз мало труда може се наћи у неким антикварницама или распродајама.

Уместо било каквог коментара, ниже у тексту налази се неколико одломака из књиге:

- "Хтео сам да остварим нешто неприпремано унапред, као и толико пута раније, да пођем без циља а да доћем на прави циљ".

- "Што се тиче мојих допуна, које ја не називам психолошким, које уопште никако и не називам, оне су саставни и битни део сваког тренутка у стени, и без њих ништа не може да се објасни, а најмање чињеница да је алпинизам много више душевно стање него телесни напор".

- "Кад туристи и планинари, који иду само обележеним и осигураним путевима, стигну у неку планинску кућу, окупе се око столова у трпезарији да вечерају и да, мало гласније, изнесу и измењају своје утиске са пењања и силажења. Лепо је то што они играју главне улоге у својим причама, јер су њихове ноге газиле оштро камење а њихова се лећа савијала под обично тешким ранцем. Лепо је и то што су се користили туђим искуствима и ишли од једног обележеног камена до другог, од једне црвеном бојом закићене стене до друге. Ми алпинисти немамо ништа против тога: наши се путеви никад не укрштају са њиховим".

Прилог иницијативи "Отвори очи":

Бања Ковиљача :)

Олимпијски град

2011-07-19T01:51:00.000+02:00

Кућа за одмор

Сарајево град утисака.

Пре неких девет година са Игором Вуковићев - Ба обилазећи његов родни град имао сам прилику да се упознам са стеном на Дариеви, као и тамошњим пењачима. Онда као и сад, пењање је пријало срцу и души. :)

Да би се адекватно разумела предходна реченица саветујем да се пре одлоска прочита "Пењачки водич за БиХ са топографијом душе" од Едина Дурме.

Прикладан назив

Пењалиште Соколац тик поред шеталишта. Често се у смеру могу наћи уместо плочице две кајле од ланца.

Дариева је шеталиште које почиње на 5 минута хода од Башџаршије и прати реку Миљацку узводно све до старог каменог моста - Козија ћуприја. Стена Соколац налази се на неких 25мин хода од града по шеталишту, мада се колима може и ближе прићи.
Камени стуб 80м висине, који се диже изнад шеталишта и магистрале сликовито назван Бабин зуба заштитини је знак пењања на Дариеви. На стубу се налази један смер и топло га препоручујем, цео је опремљен и данас се користи за такмичење у Big Wall-y.

Бабин зуб VI, 80м. Први пут попет 1968 год

Такође, штета је пропустити неку од шетњи по околним брдима.

Бјелашница 2066 мнв

Класичнан пут ка врху води преко ски стаза.

Одличан терен за турно скијање

Врх

Разговор са погледом од 360

За пут назад препоручујем околним макадамским

Негде сам начуо да је овде 27, а не 2011 год. :)

Питам се шта би писало на споменику њихових синова!?

Вечна ватра

Пут за земљу Гр(о)ува

2011-07-13T01:48:00.000+02:00

Има та земља у коју увек волим да се вратим јер ме њени становници подсете; Да и поред једнопадежног језика може да се створи врхунска наука и музика.

Да и поред немања грандиозних стена може да се створи и развије алпинизам.

Да и поред тога што сваки али сваки дан пада киша, може да се искористи дан без чекања да киша или нешто друго животно прође.

"The Breck" у првом плану "The Granny Rock", даље у сенци испод ограде од куће "The Bluebell wall".

Веђ кад си у Груву, понашај се као Грувљанин. Пењање уз кишне капи.

Болдерашка страна Бакине стене :), пуно добрих проблема и траверзи. Један од најлепших (Брит. - 5c) пролази десно од сивог графита са очима.

The Bluebell wall. Исто тако обилује занимљивим пењањем по солидном пешчару.

Стена Брика и поред свега 5 до 7м висине пружа одлично пењање. Силаз са Блубела је мало запетљан обзиром да мора да се пречка по зарђалој огради. Са крешпедом би требало да је ствар много једноставнија, само се скочи доле.

Све се да искористити. Некада црква, а сада вештачка стена.

Унитрашњост

Овде се и пилетина рибом зове! ;)

Појачана исхрана

Парижански мирис планине

2011-07-05T00:44:00.000+02:00

Трећи цуг Парижанке, друга дужина VI-це

Лепо је било осетити познату свежину после пар викенда инхалирања градским ваздухом, а још лутати стеновитим друмовима...шта више да пожели градско чељаде жељно слободе.

Овај викенд био је резервисам за Парижанку (Дебелa печ) у Јулиским алпима, VI+/IV-VI, 500m.
Утасак о смеру можда је најбоље дао писац водича за Словенске стене, а истовремено и први пењач наведеног смера, Тине Михелич.

Ево шта он каже: " Smer je naravna, še kako strma in napeta, pa prav po pariško elegantna, da ne rečem šarmantna. Plezanje v Parižanki je kot šanson. Skala je zanesljiva. Pravijo, da je plezalski mladini všeč in...tu jo imate."

Парижанка се после 300м јединственог пењања, траверзирањем у лево спаја 3-4 цуга пре зуба са смером Раз (североисточни). Где је пењање...па тако, лагано и занимљиво, ко не проба неће знати.

Смер прати танку вертикалну пукотину у левом делу стене, практично има заједнички почетак са маркантном белом рампом. Завршава нешто мало испод и лево од осунчаног зуба на гребену.

Недељна гужба. Заједнички улазни детаљ за већину смерова у стени Дебеле печи.
Оцена II

Уже, измећу три ватре.

Прва петичица

Занимљиве беле плоче по завршетку кључног детаља.

Пречка ка Разу

Екипа на броју: Џони као Џони, Џони као Јава и моја маленкост

Диво-коза

А дотле, негде мало даље у Словенији.

Мада више ме брине поглед у те козе! :)

Да ли пењање има веза са голфом?

2011-06-28T23:59:00.000+02:00

Дама у голферским рукавицама

Наравно да има. Поред голферских рукавица које се обилато користе у ледном пењању, њих спаја и голферски лакат.

У преводу на српски значило би упала горњих унутрашњих припоја мишића подлакта. Тениски лакат је иста врста повреде само на припојима друге (спољашње) стране лакта.

Кампус, нарочито лоше направљен, представља један од најризичнијих тренига за развој ове врсте повреде. Тражећи по интернету искуства других на ову тему пронашао сам овај сајт, који препоручујем свима са истим проблемом. На сајту је све доста добро објашњено тако да ћу само напоменути моју корекцију вежбе.

Како ми се није дало да сечем метлу, као ни да идем до локалне спортске радње, модификовао сам предложене ексцентричне вежбе и уместо дршке са теретом узео грип мастер (срење тврдоће - црвени).

Грип мастер

3 x 50 - 100 понављања дневно за сада даје одличне резултате, а како ће до краја бити ведеће се.

Што се кампуса тиче, обзиром да је код мене повреда настала на истом, саветујем да се не тренира на лоше направљеним какав је случај у нашим болдеранама. Кампус мора да буде довољно превисан како се лакат неби до краја савијао при далеком дохвату другом руком и без могућности за ударање коленима при вишим хватовима. Такође, уколико су летвице премала постоји велика опасност од повреде меких ткива (лигамената и тетива) малих зглобова прстију шаке.

Добар кампус: довољно нагнут са великим хватовима у проветреној и сувој простроији

Каниш ли победити, не смеш изгибити!

2011-06-24T02:08:00.000+02:00

Било је прво што ми је пало на памет када сам чуо коментар нека четири комедијаша из једне младе земље. Коментар притом врло ружан био је на рачун несрећне жене која је покушала да одржи концерт пре неки дан у граду, али и на рачун мог народа о коме ови људи рекао бих не знају баш много.
Али добро, телевизија и глупост иду под руку. Него треба нешто тренирати на ових 32 у хладу и са повређеном руком. Срећом измислише и то чудо са два точка и педалама тако да се поред тренинга може и саморасхладити. На узбрдицама хлађење ради нешто слабије али нико није савршен. :)
Тура за данас била је сад већ лични класик и топло препоручујем (упозорење, хлађење слабије ради али предвечерје може да припомогне). Тура иде овако: Видиковац - Раковица - Лисичији поток -Техногас - окретница троле на Бањици - мале улице до села Војводе Степе Степановића - петља Авалског и кружног пута око БГ - врх Авале - Авалски пут - Бањица - кружни код КБЦ Драгиша Мишовић - Топчидерска звезда - В3 (за цивиле Царева ћурпија) - Кнеза Вишеслава - друга десно - калдрмом на врх па десно - Краљице Катарине до оног семафора пре базена - испод и иза базена - мањим улицама назад. Сумо сумаре око 50 км и за мене нешто јаче од 2 сата вожње.
Све у свему била би ова класична тура да ми се кловнови са почетка приче нису стално мотали по глави. Као и питања да ли их неко инструара или они то сами раде. Знају ли они уопште где је Србија? Знају ли они да је њихова брадска војска од које су касније учили занат долазила код нас после II Светског рата да учи о војној доктрини и дисциплини. Знају ли они која је Вовода Степа Степановића, где је рођен и какав је његов утицај на нашу, а самим тим и њихову војску са којом се замерају свима у свету. Да ли их је ико учио да се људима не треба замерати? И тако, док су летеле разне мисли кређе и спуст ка Авалској петљи, серпентине се ређају, брзина расте али се појављује и један од најлепших слика града. Планина и торањ на њој.

Авала

Први пут сам рекао, е вала нека су га направили да се види како стоји у нас сваки "торањ" и осећај је био бољи, много бољи. Скоро да сам се поносио на његову усправност. Потом је ишло ново пењање, врх, а онда и спуст. Силаз са Авале, био је као и много пута пре, познат и леп. Само овог пута, стао сам да се поздравим са баком која продаје цвеће . Колико знам за ово брдо, његов спуст и одвајање за Бели поток, толико знам и за ову старицу која увек седи на истом месту и продаје букете свежег цвећа.

Старица са букетима

Разговор је звучао отприлике овако: Како је, јел иде продаја? А иде сине, данас сам продала три па има за леба. Него ударила реума у десну, па могу да држим само у овој. Викендом је добро, тада има доста. Него сам ти ја асматичар па ме ова кола гуше али сад је добро. Дали ми црвену пумпицу па је држим у џепу.
Поздрависмо се и наставих даље, некако уопште више нисам био љут на кловнове. Било ми их је жао, као и оне несрећне певачице.
Колико само ствари имамо за узор и понос поред којих свакодневно пролазимо, а да их и не примећујемо, kоја тако добро утичу на наш живот и филозофију једног алпинисте. Дисциплина Војводе, креативан инат народа, истрајност старице, одлике које се лако заборављају у претераном дружењу са кловновима.
Као што би де' рекла, ако хоћеш да си хришћанин треба да опрашташ. Нећу да сам хришћанин али желим да опраштам јер је много боље него да мрзим. Зато опраштам тим несрећним људима на њиховј глупости и не знању и истовремено се захваљујем што утичу на мене да будем бољи. Стога им нећу ређи као они нама, извините, него хвала.

Теорија "Видимо се ускоро"

2011-06-20T01:30:00.000+02:00

По овој теорији, пријатеља којег сретнеш после дужег времена обавезно срећеш наново у што скоријем року. Изгледа да је теорија примењива и на стене, села и градове. :)

Борач

Још један обилазак Борача и његове гранитне стене, још два нова смера и још одговора на сопствена питања. Да ли се може нађи смер оцене II и осетити разлика између II и III?

Литература каже, оцена II - лако пењање, уже би било од користити. Оцена III - једноставно пењање, често са експонираним деоницама, пад би могао бити фаталан. Лако се постављају међуосигурања.

У левој стени налази се Источни гребен, а у десној Централни камин

Смер Источни гребен, налази се у близини Младожењиног чак мислим да се са њим и укршта. Опис: Иза дворишта цркве, по не израженој вододерини у плочастом делу стене изаћи на гребен и њиме на врх, оцена II.

Улаз у Источни гребен, назире се црна линија (десно од крошње) тока воде

Поглед наниже

Источни гребен из профила, сече стену у позадини

Смер Централни камин, налази се лево од смера Бекство из стиропора и прати маркантни камин у левом делу стеновитог блока са крстом на врху. Приступ: Из дворишта старе цркве води пешачка стаза преко стена, јасно видљиво услед одсуства маховине по њој. Опис: кроз камин који висином добија експонирaност на полицу, пре полице заглављен камен (III). После полице, деликатна пречка у десно (III) и гребеном на врх. Мислим да би полица била добра за сидриште.

Улаз и Централни камин

Смер прати доминантан камин у левом делу стене.

Оба смера су висине од 50 до 70м, време ће показати.

И поред опште обраслости маховином стена је још једном пријатно изненадила.

Савет за фотографе, због источне орјентације стене за добру фотографију треба ваљано поранити.

Негде у Шумадији, зид и две кафане. Филмска прича може да почне

Потрага за почетком

2011-06-17T22:16:00.000+02:00

Скоро сам поново обишао Крш и то Борачки, овај пут био је дан. Лепо место земље Србије. Оно што сам још прошли пут видео кроз сумрак био је обрис гребена који се пружао у правцу југ - север, као и сећање да исти силази до пута. Овај пут падала је киша, било је вруће и гребен је стварно силазио до мене који сам стајао на прашњавом друму иза последњих сеоских кућа.

Шта преостаје залудом човеку који увек нешто тражи, него да крене својим каменитим друмом. :)

Јужни гребен Борачког крша почиње ниско лево у селу, пречи више врхова и завршава на највишем

Село

Улаз у смер

И онда креће, диван осећај да сам коначно нашао дуго тражену ствар и то у рођеној земљи. Место где почиње пењање, оцена I.

Јединствена пукотина, тражи само добро глављење стопала и руке постају сувишне

детаљ пре Игала. Степеничарење

Игле :)
Онај горе, лево, тамни жљеб-камин од вршне игле је јидино место за које се питам да није II

Уџбеници за оцену I кажу да је то место у стени или цео смер где вам требају руке за даље напредовање. За оцену II неопходно je и уже ради безбедности.

Леп детањ постављен од стране мештана
Уколико се иде право на крст, оцена може и да порасте али са силаском ниже, пречком па поновним враћањем остаје на I

Јужни гребен Борачког крша са тактички пажљивим проласком, мислим да не захтева уже, док ђе руке засигурно бити ангажоване. Тако да је залужио епитет "почетак пењања", оцена I, висина 150м. Дужину нек му неко други премери. :)

Увод

2011-06-16T01:57:00.000+02:00

Тема овог блога је пењање. Ломатајући се брдима сад већ годинама приметио сам да људи свашта нешто зову пењањем, међутим у мом свету постоји само једно. Оно у коме успех, а понекад и живот лежи у рукама. Живот у рукама, а не у ногама. Ноге се лако носе са таквом одговорношћу, међутим кад на руке дође ред ствари постају другачије. Треба расподелити то мало снаге у велико очување.
Руке вечита инспирација, спој снаге и слабости. Какве се све наде, страхови и очекивања сливају до њих. Шта се све осети са рукама на сопственом лицу, на рaмену пријатеља, у загрљају вољене особе, у додиру стене, знају сви који слушају, гледају и осећају рукама. Стога блог посвећујем стени, огледалу наше душе и рукама које нас спајају са нама самима.

Увод пре увода

2011-06-14T01:27:00.000+02:00

Негде сам прочитао диван коментар поводом писања блога; kао монолог без потребе за слушањем других. Тим поводом рекох себи, за слушање треба мудрости и стрпљења али за причање без краја и смисла, то већ може свако. Тако и ја покренух своју причу па коме се слуша, нек изволи, добро ми дошао!